foto N1S obzirom na to da sam predsednik Skupštine grada Beograda, a time, po zakonu, samo v. d. gradonačelnika, nije na meni da imam neke velike planove i projekte. Moj zadatak je da planove i projekte koje je započeo pokojni gradonačelnik Nenad Bogdanović nastavim da realizujem. Jedan od izuzetno važnih projekata na čijoj ću realizaciji svakako insistirati je donošenje zakona o glavnom gradu koji bi praktično pomogao Beogradu da dobije što više nadležnosti i mogućnosti da se samostalno razvija i gradi. Ne trebaju Beogradu neka posebna politička i zakonska prava u odnosu na ostale gradove u Srbiji, već on kao najveći grad u Srbiji mora da ima i velike kapacitete i u privredi, potom mora da ima i institucionalni kapacitet da može sam, bolje i efikasnije, da obavlja neke poslove koje sada za njega obavlja Vlada Republike Srbije. Samo oni poslovi koje lokalna samourpava ne može efikasno da obavlja treba da budu preneti na viši, državni nivo. Osim dugo najavljivana tri ključna zakona – zakona o lokalnoj samoupravi, zakona o glavnom gradu i zakona o lokalnim izborima – pri kraju je i izrada strategije o razvoju grada Beograda – kaže u intervjuu za Danas Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika Beograda.
U javnosti se često govori o društvenim preduzećima – Hipodromu i Beogradskom Zoo vrtu. Šta će se sa njima desiti, hoće li oni biti privatizovani ili će u doglednoj budućnosti postati, kao što ste najavljivali, javna gradska preduzeća?
– Poslali smo predlog Vladi Srbije da dva društvena preduzeća – Hipodrom i Beogradski Zoo vrt postanu javna preduzeća čiji bi osnivač bio grad Beograd. Nešto slično se pre nekoliko godina dogodilo i sa preduzećem Ada Ciganlija koje je odlukom samih radnika postalo gradsko javno preduzeće. Beograd mora mnogo da uloži u Hipodrom kako bi ovo mesto ponovo postalo ponos Beograđana i centar konjičkih sportova. Vrlo slična je situacija i sa Zoološkim vrtom. On nije devastiran kao Hipodrom, ali za Beograđane bi bilo dobro da bude javno preduzeće kao što već postoji JP Beogradska tvrđava koje se stara o Kalemegdanu. Neću da pričam o tome da bi Beogradski Zoo vrt trebalo da se proširi i da bi trebalo da životinje imaju više prostora u nekom drugom delu grada jer o tome tek treba da se raspravlja. U ovom momentu je samo bitno da Zoo vrt bude u nadležnosti grada Beograda.
Koje bi nadležnosti, po novom zakonu o Beogradu, Grad trebalo da dobije?
– Radna grupa je u stalnim razgovorima sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i njen zadatak je da Beogradu da više nadležnosti. Ovde mislim, pre svega, na komunalne poslove – uređenje i održavanje puteva, mostova, reka, obale Save i Dunava. Sve ovo je sada u nadležnosti Republike. U tim oblastima moramo da imamo i inspekcijske nadležnosti kako bismo mogli da održavamo čistoću i red u gradu, da kontrolišemo splavove i plovila. Takođe, radna grupa za izradu ovog zakona zalaže se i da grad ubuduće ima svoju imovinu sa kojom bi mogla da raspolaže i na račun nje da se i zadužuje. To nije ništa novo. To imaju i svi gradovi na svetu.
Često se spominje uvođenje komunalne policije. Koliko je ona zapravo važna za Beograd i šta bi njen posao bio?
– Veoma je važno da Beograd dobije i svoju komunalnu policiju koja se ne bi bavila otkrivanjem kriminala već održavanjem komunalnog reda. Ona bi se, pre svega, bavila suzbijanjem divljih deponija, posebno bi pažnju posvećivala zaustavljanju divlje gradnje i nelegalne ulične prodaje, ali i parkiranjem na zelenim površinama. Uvođenje komunalne policije odmah bi sredilo sve ove nerede u gradu.
Hoće li u zakonu o glavnom gradu biti rešeno i pitanje teritorijalne organizacije?
– Srbija je, nažalost, jedna centralizovana zemlja te je zbog toga teritorijalna organizacija u gradu veoma važno pitanje koje svakako mora naći svoje mesto u budućem zakonu, jer je činjenica da preterana centralizacija usporava lokalni ekonomski razvoj. U novom zakonu o lokalnoj samoupravi, takođe, mora biti jasno definisan i odnos između gradskih i prigradskih opština. Smatram da je potrebno insistirati na ponovnom jačanju i reafirmisanju mesnih zajednica u seoskim i prigradskim sredinama.
Koji su najaktuelniji projekti na čijem sprovođenju trenutno radi gradska vlast?
– Intenzivno radimo na proširenju kapaciteta obdaništa u Beogradu, a u toku je i realizacija projekta socijalnih stanova. Trenutno su završena 174 stana. Ostalo je da se odrede korisnici stanova koji će imati povlašćene cene komunalija. Stanovi će biti iznajmljeni na pet godina. Problem je samo u tome što se, primera radi, više od sedam ljudi javilo za jedan stan. Zbog toga planiramo izgradnju još preko 1.500 stanova ove vrste. Aktuelan je i projekat socijalno-neprofitnih stanova koje grad gradi, a koji će biti ponuđeni građanima po nižim cenama. Nastavićemo radove na projektu izgradnje mosta preko Save, na donjem špicu Ade Ciganlije. On je, u stvari, sastavni deo većeg projekta – izgradnje magistralnog poluprstena u Beogradu – koji bi rasteretio saobraćaj u gradu. Naravno, tu je i obilaznica oko grada Beograda koju poslednjih petnaest godina gradi Republika, a čiji će završetak pomoći Beograd iz svog budžeta. Naime, u toku su pregovori sa Republikom o tome da u gradskom budžetu već od 2008. godine bude i jedna veća suma koja će biti izdvojena za obilaznicu. Svakako u planu je izgradnja lakog šinskog metroa. Smatram da je takozvani laki metro bolja varijanta u odnosu na teški, jer je, pre svega, jeftiniji i za njegovu izgradnju je potrebno mnogo manje vremena.
Sve intenzivnije se govori i o prevremenim lokalnim izborima. Hoće li oni biti raspisani ili će se ipak sačekati redovni?
– Prema Ustavnom zakonu za sprovođenje ustava lokalni izbori bi trebalo da budu raspisani do kraja ove godine. Međutim, ako parlament Srbije promeni Ustavni zakon vrlo je moguće da će biti određen neki drugi termin za raspisivanje izbora. Lično mislim da ne bi bilo dobro da se u Srbiji održavaju prevremeni lokalni izbori jer bi onda ta Skupština i gradonačelnik odnosno predsednici opština bili izabrani po starom zakonu koji nije usaglašen sa novim Ustavom Srbije. U tom slučaju, mandat gradonačelnika bi vrlo kratko trajao jer bi ponovo morali da budu raspisani novi redovni izbori po donošenju novih zakona koji se tiču lokalne samouprave. Održavanje prevremenih lokalnih izbora bi praktično bio jedan besmisleni trošak za građane. Zbog toga i stoji odredba u važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi da se, ukoliko je do redovnih izbora ostalo manje od šest meseci, ne raspisuju vanredni izbori, što je veoma logično rešenje. Naime, nova skupština i novi gradonačelnik treba da se biraju isključivo po novom zakonu o lokalnim izborima. Moja pretpostavka je da će se izbor gradonačelnika odnosno predsednika opština birati ujednačeno – svi će biti birani u skupštini. Takvo je bar raspoloženje među političkim partijama u Srbiji.
Ko će, prema Vašem mišljenju, biti sledeći gradonačelnik Beograda?
– Gradonačelnik treba da bude neko ko će nastaviti razvoj i obnovu Beograda. Nadam se da će to biti neko iz Demokratske stranke koja je i krenula sa razvijanjem grada. Jednostavno, ne verujem da bi u obzir došla bilo koja druga politička opcija, jer bi to značilo veliki korak unazad u devedesete godine koje su bile velika kočnica u razvoju glavnog grada. To Beograđani vrlo dobro znaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
