Zašto više od tri i po meseca još nemamo oformljen parlament i Vladu, zašto u Srbiji ne funkcionišu institucije a sve odluke donosi samo jedan čovek, samo su neka od pitanja postavljenih na tribini „Građani i vlast: Kako i zašto se za sve pita jedan čovek”, održanoj sinoć u Kragujevcu.
Tribina održana u Biznis inovancionom centru jedna je u seriji koje organizuje nedeljnik „Vreme” u gradovima Srbije.
Na njoj su učestvovali Teofil Pančić, urednik i kolumnista „Vremena”, Filip Švarm, glavni urednik ovog nedeljnika, Zdravko Ponoš, osnivač pokreta „Srbija centar”, Nikolaj Petronijević, advokat iz Kragujevca i Bojana Vlajović Savić, aktivistkinja udruženja „Res publica”.
Po moderatoru tribine Nedimu Sejdinoviću, novinaru „Vremena”, nije lako oragnizovati ovakve razgovore o temama koje nisu „dominantne u javnosti” jer se ljudi plaše da iznajme prostor za teme o problematičnim stvarima u Srbiji – zaključivši da živimo ponovo kao devedesetih, u sveopštem strahu.
– Nije novo i na to smo već navikli, a upravo je baš to problem – što smo se navikli, jer su mnogi pristali uređenje društva u kome se jedan čovek za sve pita i kome trebaš da se obratiš bilo šta da ti treba u životu bilo da su u pitanju radnička ili politička prava, iako su to stvari daleko od njegovih nadležnosti – istakao je Filip Švarm, glavni urednik „Vremena”, i idejni tvorac ove tribine.
Po njegovom mišljenju, to se najbolje videlo kada su radnici Fijata blokirali auto – put u Beogradu sa nadom da će ih „primiti Glavni”.
Vučić jedina „institucija“
– Možete pričati sa resornim ministrima, sa premijerom, sa Bogom ocem ali je Vučić jedina „institucija” u Srbiji koja nekad upali, a nekad ne. Sa druge strane ne postoji ništa, rekao je on, podsetivši da već više od tri i po meseca živimo u zemlji gde samo jedan jedini čovek ima „državna ovlašćenja” da „nešto radi” – gazda i hazjajin koji odlučuje o svemu
Živimo u sveopštem strahu kao devedesetih Nedim Sejdinović Foto: Z.S.M.
Zbog toga Švarm nema nikakva očekivanja od novog sastava Vlade jer se po njemu ništa neće promeniti ako na mesto premijera umesto Ane Brnabić dođe Siniša Mali.
Takođe, i Zdravko Ponoš, osnivač Pokreta „Srbija centar”, je mišljenja da se kod nas ništa ne menja pose izbora i zbog činjenice da još nemamo Skupštinu i Vladu.
– Neozbiljno je da kada je svet u fazi ozbiljnih prekompozicija, jedne od najvećih u sto godina kao 1914, 1941, 1989, i 1999. godine. Neko pametan i promišljen bi pokušao da ozbiljnim naporom „sustigne nedostatke” a mi i te kako imamo „šta da sustižemo” jer smo 1989. godine potonuli. Sada je prilika da to nadoknadimo ali sa ovakvom vlašću „nećemo propustiti priliku da propustimo priliku”. Da čak imamo i institucije koje nisu toliko urušene kao naše, situacija u kojoj smao jedan čovek donosi sve odluke – ne bi bila garancija da ćemo „uhvatiti ovaj talas”, oceno je Ponoš.
Nećemo propustiti priliku da propustimo priliku – Zdravko Ponoš Foto: Z.S.M.
Za njega je naivan svako ko veruje da će Vučić dozvoliti da se u Skupštini usvoji neki predlog samo zato što je dobar.
– To je nemoguće ako ranije nije već dogovoren neki dil sa njim, a takvo stanje ne može da bude dobro za Srbiju, rekao je on.
Na pitanje da li je činjenica da građani nemaju poverenja u pravosuđe, koje zarobljeno od strane vlasti odgovorio je Nikolaj Petronijević, advokat iz Kragujevca.
– Nepoverenje građana u pravosuđe je ključna stvar koja se nije dogodila od juče, ni nakon 10 godina dolaska SNS na vlast već to nepoverenje traje već više od dve decenije. Tokom tog perioda „jeono ostalo po strani” i ni u jednom trenutku „nije postalo svesno” da je ono – vlast, istakao je Petronijević.
On je podsetio da pravosuđe nije neka nebitna izvršilačka organizacija koja treba da sledi i služi izvršnoj vlasti.
– Zadatak pravosuđa je da ograniči vlast. Ali u društvenoj klimi u kojoj se svaka izvršna vlast trudila da pravosuđe ograniči i potčini ga sebi je dovela do toga da je pravosuđe kapituliralo – izričit je on ilustrovavši to primerima odluka koje donosi Vrhovni kasacioni sud koje direktno idu na štetu građana.
Po njegovom mišljenju promene nekada donetih odluka, poput prava banaka da naplaćuju troškove obrade kredita i naknade za topli obrok i regres tetkica u školama – nađe pravosuđe je pretvorilo u puke čuvare republičkog budžeta.
Za Bojanu Vlajović Savić, aktivistkinju udruženja „Res publica” ključne reči danas su – solidarnost i isključivost.
– Naše društvo postalo striktno podeljeno i u njemu niko nema razumevanja za probleme izvan svoj ličnog, porodičnog i poslovnog života, istakla je ona po kjoj je nedavni protest radnika Fijata dobar pokazatelj toga.
Društvo duboke podeljenosti i isključivosti bez trunke solidarnosti – Bojana Vlajović Savić Foto: Z.S.M.
Ona je naglasila da kada su zaposleni u Fijatu izašli na ulicu i blokirali saobraćajnice ukazalo se jasno raslojavanje i podela a nisu izostale prozivke na njihov račun tipa: „Za koga ste glasali?” i „Zašto se nsite ranije pobunili?”.
– Ovaj trenutak niko od drugih zaposlenih u Kragujevcu, koji dele najrazličitije probleme povreda i kršenja radnog prava nije prepoznao kao priliku da im se priključi i da proba da u masovnijem protestu izbori bolje uslove i za sebe”, konstatovala je ona.
Okrugli sto održan u Kragujevcu je sastavni deo projekta „Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” koji finansira NED – National Endowment for Democracy. Delovi transkripta sa ove tribine biće objavljeni u narednom broju nedeljnika „Vreme”.
Tipičan „naprednjak” je radikalskih korena
Filip Švarm istakao je da Aleksandar Vučić ima „rezervoar kadrova” koji su tipični, pravljeni po istom kalupu.
Ni sa novom Skupštinom i Vladom ništa se neće prmeniti – Filip Švarm Foto: Z.S.M.
Po njegovim rečima biografija visokog funkcionera „naprednjačke stranke” ovako glasi:
– Ili potiče iz radikala, eventualno je u nekom trenutku bio član URS-a ili Demokratske stranke. Većina ima kupljene diplome i plagirane doktorate. Uvek ista priča, smatra ona.
Ipak, po njegovom mišljenju taj „rezervoar” je ograničen.
– Oni koji nistu takvi, tipčni SNS-ovci i koji su dovedeni kao stručnjaci da nešto urade ili brzo nestanu sa scene ili postanu „naprednjaci gori od naprednjaka” jer moraju da se stranački dokazuju, kaže Švarm.
Sve dok plemenski razmišljamo dešavaće nam se „neki Vučići”
Tema „Smaka”, kako je u jednom trenutku primetio moderator Sejdinović, zapretila je da „proguta tribinu” sa temom „Građani i vlast”.
Povod tome je nedavna kolumna Teofila Pančića „Nuspojave” u nedeljniku „Vreme” u kojoj je on analzirao ukus patrijarha Porfirija.
Gradski odbor Narodne stranke iz Kragujevca je reagovao saopštenjem na Pančićev tekst i delio ga pre tribine u BIC-u.
„Vrednosti muzičkog stvaralaštva Samostalnog muzičkog ansambla Kragujevac su neporecive i potvđene i priznate mnogo pre našeg vremena. Te vrednosti su prevazišle granice ovog grada, pa i stare države, potvrđene su kroz vreme i postojanje, pa je u najmanju ruku neumesno da ih relativizuje bilo ko” stoji, između ostalog u saopštenju koje su novinarima i učesicima tribine delili članovi NS Kragujevac.
Autor teksta i učesnik tribine Teofil Pančić, pak mnjenja je da ako se „ceo život borimo protiv patriota ne trebamo sada da se ulagujemo lokalpatriotama”.
– Grupa „Smak” nije Kragujevac, to je konkretan bend. Ova reakcija je taj naš kolektivizam, onaj u kojem se ljudi identifikuju sa Novakom Đokovićem i misle da su oni pobedili na Vimbldonu. Ali, niste, Đoković je pobedio a vi nikada niste držali reket, protumačio je on ovu reakciju dodavši da je u pitanju lični ukus, u kome napišeš da ti grupa Smak ne znači ništa, možda nisi u pravu (naravno da jesi) onda neko brani Kragujevac od tebe.
Plemensko, kolektivno razmišljanje već decenijama civilizacijski urušava našu zemlju – Teofil Pančić Foto: Z.S.M.
Po njegovim rečima to je provincijalno razmišljanje – da je neki bend, ma koji, oličenje jednog grada, ilustrovaši to primerom „da li u Liverpulu ne reći da više voliš Rolingstonse od Bitlsa” i povezavši ovaj primer „odbrane” muzike „Smaka” i Kragujevca sa temom tribine.
– To je to tribalno plemensko razmišljanje koje već više od 30 godina civilizacijski urušava ovu zemlju. Ljudi ne vole kada im se nameće kolektivna odgovornost i nikada neće da priznaju da imaju nešto „sa nekom Srebrenicom” ali vole da se poistovećuju sa nečim što oni smatraju da je dobro, što je po njemu groteskna preosetljivost na stvari koje se „tebe lično ne tiču”.
Za Teofila Pančića to je deo tog tribalskog, kolektivističkog mentaliteta – ja i moje i sve dok se vrtimo u tom i takvom začaranom krugu u kojem će nam se uvek dešavati „neki vučići”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Pristali smo na društvo u kome se jedan čovek pita za sve - tribina „vremena u Kragujevcu” Foto: Z.S.M.
