Foto: DanasDvoje članova zborova u Novom Sadu u pritvoru će provesti najmanje 30 dana jer su osumnjićeni da su jednom članu Srpske napredne stranke prolili farbu po ulaznim vratima. Da li su to i učinili utvrdiće sud.
Jasno je da se privatna svojina bilo koga ne treba skrnaviti farbom. Ali je i tužno da u jednom društvu koje je iznedrilo državu sa svim svojim institucijama, reč pravda vređa zdrav razum.
Isti član i inače funkcioner pogolemog državnog aparata, primera, snimljen je letos kako mlati Novosađane. Policija ga nije ekspresno pronašla kao dvojicu aktivista i nije završio u pritvoru.
U zatvoru na Klisi aktivisti zborova su u ćeliji upoznali mladića Ivana, koji je ukupno, više od 11 meseci u pritvoru jer je udario nogom vrata Gradske kuće prilikom protesta. Jasno, da, vrata ne treba udarati nogom.
No, mladić od 22 godine je u teškom materijalnom stanju, odrastao bez roditelja, u domu, zbog čega je i doveden do za naše pravosuđe nerešivog problema – nema prebivalište, pa umesto kućnog pritvora, trune u ćeliji.
Lakše nam je da ga držimo u zatvorenog nego da ovoj priči probamo prići sa ljudske i strane zdravog razuma uopšte i, pustimo čoveka napolje.
Pre glupog pitanja „a što je udarao nogom vrata“, probajmo da zamislimo sebe, samo jednu noć na Klisi. Ako smo u stanju. U ćeliji sa nekoliko ljudi i stotinama stenica. Za koje se to delo ostaje 11 meseci u pritvoru?
Podsetimo, više od dve hiljade ljudi je do sada privedeno. Na stotine je isprebijano. Među njima i oni koji nisu stigli da napune 16 godina, kao deca u Valjevu. Šestoro novosadskih studenata je i dalje prognano u egzilu.
Ali za onima koji su snimljeni iz nekoliko uglova kako tuku studente i novinare u Novom Sadu ispred SNP i dalje se traga. Kao i za napadačima koji su prebili novinare na zadatku Ivana, Zoricu i Lazara, kojem je polomljena kost glave. Ili onima koji su zapalili Jaćimovićev autobus.
Prošle nedelje, dvojica policajaca su suspenovana u Novom Sadu jer su sklonili „deku“ sa blokade. A deka je simpatizer SNS-a i mogao je svakako da prođe peške preko relaza, ali je odlučio da pokuša da otme transparent i vređa ljude koji su se u tišini sećali svojih poginulih sugrađana. Ali zato se sa policajcima koji su u stanici pretukli Iliju Kostića, kojem je amputiran deo tela, i dalje traga.
Doduše, bio je jedan slučaj kada su četvorica SNS aktivista uhapšena. Palicom su studentkinji Ani polomili vilicu. Završili su i na sudu. Ali ih je predsednik pomilovao, a SNS članstvo na društenim mrežama proglasilo junacima.
Bližimo se momentu kada ovolika količina zloupotreba policije i pravosuđa više neće biti moguća. Ili će režim morati ozvaničiti nove zakonske norme, jednu otvorenu autokratiju i državu partijske policije sa batinašima u crnom koji mogu da nas mlate kako požele ili će ovo društvo u ovakvom stanju u kakvom jeste, pokušati pronaći novu vlast.
A društvo se približilo svom kraju, tiho, nebeležeći dovoljno te trenutke. Poput onog kada su visoki funkcioneri Novog Sada poredani ispred stranačkih prostorija, srednjoškolcima koji su prolazili u protestnoj ruti, dakle deci jer je tu većina okupljenih bilo maloletno, vikali „ustaše“. Ili kada je okupljena stranačka pešadija u Beogradu provocirala Dijanu Hrku, majku koja je izgubila dete. Posle takvih momentata više ništa ne može biti isto.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
