Ostale snage 1. i 2. divizije sa Vrhovnim štabom zadržale su se u toku 10. juna u rejonu Lučkih i Vrbničkih koliba u očekivanju da stignu 3. i 7. divizija sa bolnicom.
Prof. dr Mladenko Colić: BITKE NA NERETVI I SUTJESCI (15)
Autor je pukovnik JNA u penziji i učesnik NOR. Posle završenih vojnih škola magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku tezu je odbranio u Centru visokih vojnih škola JNA i stekao titulu doktora vojnih nauka. Radio je kao profesor vojne istorije na više vojnih visokoškolskih ustanova. Objavio je preko 100 naučnih i stručnih radova, među kojima i knjigu „Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941-1945“. Danas objavljuje deo njegove šire studije o bitkama na Neretvi i Sutjesci, vođenim pre sedam decenija, i njihovom uticaju na ishod Drugog svetskog rata.
Braneći taj rejon, jedinice 2. proleterske divizije su u toku 10. juna odbile niz žestokih napada neprijatelja na platou Zelengore. Najteže borbe vodile su 4. proleterska brigada u rejonu Ljubinog groba i 2. proleterska brigada u rejonu Velike i Male Košute, štiteći bokove uzanog koridora na Zelengori.
Sam vis – Ljubin grob branila je 2. četa 3. bataljona (omladinska) sa 40 boraca. Ona je odbila sve juriše Nemaca i izgubila 27 boraca, ali su preostalih 13 poručili: Do god budete čuli na Ljubinom grobu pucnje naših pušaka, Nijemci neće proći. A kad toga ne bude, znajte da na njemu više nema živih proletera.
Probijajući se preko Sutjeske i Zelengore, na Lučke kolibe je pristigla i 7. divizija, koja se noću 9/10. juna prebacila preko Sutjeske, što je povećalo nade u mogućnost probijanja i 3. divizije.
Međutim, posle proboja obruča kod Balinovca trebalo je očekivati da će Nemci nastojati da ga ponovo zatvore, pa se više nije moglo odlagati prodor na sever. Zato je vrhovni komandant Tito 10. juna, kada je ocenio da više nema nikakve mogućnosti da se pomogne 3. diviziji, naredio da s obzirom na razvoj situacije na našim sektorima, a u vezi naših daljih operativnih namjera, sve jedinice 2. i 7. divizije krenu na sever, prema Rataju i Miljevini, zatim dalje ka Jahorini.
Ne uspevši i na Zelengori, Nemci su pokušali da stvore novi obruč na cesti Foča-Kalinovik, angažujući i tenkove i avijaciju. Ujutro 12. juna 1. proleterska brigada probila je na juriš i taj nemački obruč na pravcu Rataj-Miljevina. Kroz stvoreni otvor krenule su preko ceste ka Miljevini 1. i 2. proleterska i 7. banijska divizija sa Vrhovnim štabom i u toku 15. juna dohvatile se južnih padina Jahorine.
O proboju jedinica NOVJ komandant nemačkih trupa general Liters u završnom izveštaju o operaciji „Švarc“, pored ostalog, kaže: …poduzeto gonjenje neprijatelja koji se probio… General-pukovnik Ler je o proboju rekao: Posle teških odbrambenih borbi sa partizanima koji su uporno vršili napade, front je na kraju bio probijen… neprijateljske snage su se provukle kroz otvor i iščezle ka severu u brda. Komandant italijanskog 6. korpusa izvestio je 14. juna Komandu 2. armije: Nemci izigrani!
Za to vreme 3. udarna divizija sa glavninom Centralne bolnice probila se preko Vučeva ka Sutjesci. U njenoj prethodnici nalazila se 1. dalmatinska brigada, koja je trebalo da obezbedi mostobran u rejonu Tjentišta. Posle podne 11. juna brigada je uspela da pređe reku i na juriš zauzme Tjentište, ali nije ga uspela održati, već se u toku noći i narednog dana probila na Zelengoru, gde je rečeno da će se prikupiti cela divizija. Istočno od Sutjeske ostala je glavnina 3. divizije sa preko 1.200 ranjenika i bolesnika Centralne bolnice, okružena sa svih strana snagama četiri neprijateljske divizije: nemačke 118. lovačka, SS „Princ Eugen“ i 1. brdska i italijanska „Ferara“.
U svitanje 13. juna jedinice 3. divizije: 5. crnogorska i 3. sandžačka brigada, 2. bataljon 1. dalmatinske i Mostarski bataljon 10. hercegovačke brigade, počele su prelaženje preko Sutjeske kod Tjentišta, a za njima su krenuli ranjenici i bolesnici. Na samoj reci nije bilo nemačkih vojnika, već su se povukli na padine Košura i Ozrena, utvrdili i čekali kolone 3. divizije koje su posle prelaska Sutjeske krenuli ka Zelengori. U šumi, nekoliko stotina metara iznad Sutjeske, borci 3. divizije iznenada su dočekani ubitačnom vatrom iz nemačkih rovova. Razvila se žestoka borba u kojoj su se juriši smenjivali jedan za drugim, ali nemački front nije bio probijen. U jednom od tih juriša poginuo je komandant 3. divizije Sava Kovačević. Boreći se do kraja za spas Centralne bolnice, 3. divizija je 13. juna na Sutjesci razbijena, pobijeno je preko 1.000 ranjenika i oko 100 dece. Oko polovine njenog sastava je izginulo, dok se oko hiljadu boraca i starešina u manjim ili većim grupama probilo na Zelengoru ili natrag preko Sutjeske za Crnu Goru i Sandžak. Ona – 3. divizija, jačine nešto preko 3.000 boraca, pored borbe za spas ranjenika, privukla je na sebe i glavninu neprijateljskih snaga – tri nemačke i jednu italijansku diviziju – preko 50.000 vojnika, i na taj način olakšala proboj iz obruča glavnine Operativne grupe divizija sa Vrhovnim štabom.
Nemci su 15. juna prekinuli operaciju „Švarc“ i počeli povlačenje sa Sutjeske, čime je posle mesec dana borbi u okruženju, završena bitka na Sutjesci.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
