Promenjivo lice sećanja

Nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, stvorili su se koncepti identiteta sa naglašenim nacionalnim predrasudama u novonastalim državama. Ti identiteti bili su često definisani razilaženjem od drugih, obližnjih nacionalnosti – kroz naglašavanje religijske pripadnosti ili lingvističkih razlika, na primer. Iako to može biti razumljivo s obzirom na malu veličinu i istorijski tok građenja nacije zemalja na zapadnom Balkanu, negativno utiče na stvaranje neophodnih procesa modernizacije u sve više umreženom svetu. Štaviše, to otežava konstruktivnije suočavanje sa prošlošću koje je zaista neophodno da bi se ubrzao regionalni dijalog o hitnim političkim i ekonomskim pitanjima i uspostavio trajni mir.

Izložbom MOnuMENTI, Forum civilne mirovne službe iz Nemačke (ZFD) želi da prikaže kako su se koncepti identiteta razvijali u zemljama zapadnog Balkana tokom XX veka. Izložba obuhvata 46 fotografija kulturno-istorijskih spomenika u svim bivšim jugoslovenskim republikama od 1928 do 2011. godine. Izloženo je mnogo fotografija raznih spomenika: od spomenika palim borcima u Prvom svetskom ratu, spomenika koji svedoče o Narodnooslobodilačkom ratu i stradanjima naroda od fašističkih okupatora, partizanima i narodnim herojima, preko obeležja podignutih posle ratova devedesetih koji su vođeni na teritorijama bivših jugoslovenskih republika, a sada država, spomenika Srđanu Aleksiću, žrtvama u Srebrenici, pa do spomenika Bilu Klintonu, Rokiju, Bobu Marliju. Spomenici kao svedoci jedne epohe, govore o proteklim događajima, ali i o vremenu i ljudima koji su ih napravili. Jedan isti spomenik ponekad može posmatrače prisetiti na drugačije koncepte identiteta specifičnih geografskih i vremenskih razmaka. Transformacija, uništavanje i zapuštenost postojećih spomenika predstavljaju „osvežavanje“ političkih koncepta identiteta i prema tome „važni su za identitet“ kao i uspostavljanje novih spomenika. Publika ima priliku da vidi kako iza objektiva stranca deluju decenijski sukobi naizgled, sličnih, nekada bratskih naroda.

Otvarajući izložbu u prijepoljskom Domu kulture, Johanes Rueger isred organizatora, Foruma civilne mirovne službe, napravio interesantnu paralelu. „Građani Bosne su se najčešće nacionalno identifikovali kao Jugosloveni i danas su najveći jugonostalgičari o čemu govore i spomenici iz perioda SFRJ koji su tamo su najbolje su sačuvani. Nakon devedesetih Srbi i Hrvati su svoj identitet redefinisali, dok je on u Bosni morao da krene od početka. Važan svedok istorije su i spomenici. Ako pogledamo one starije i ove nešto novije, vidimo ne samo šta se dešavalo već i naš odnos prema njima, prema našoj prošlosti ali i prema našoj budućnosti. Ova izložba treba da podstakne da se zamislimo nad prošlošću, da nađemo drugi način suočavanja sa njom i preispitamo dominantan koncept identiteta koji postoji u svim zemljama u regionu. Izložbom se želi unaprediti kritičko i postići konstruktivno suočavanje sa prošlošću“, rekao je Rueger.

Od Mostara do Pariza

Ova izložba je prikazana u Mostaru, Sarajevu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Tetovu, Gračanici, Zenici ali i u Ahenu, Liverpulu, Visbadenu i Parizu. Ostvarena je kroz saradnju Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda i „Forum Ziviler Friedensdienst“ iz Nemačke koji radi na unapređenju mirne koegzistencije i na nenasilnom rešavanju konflikata u nestabilnim regijama.