foto (BETAPHOTO/EV)Znog neadekvatnog odlaganja, bez tretiranja otpada, prema podacima Sektora za vanredne situacije MUP-a samo u prošloj godini desilo se 1715 požara na smetlištima širom zemlje, među kojima je je jedan veliki zabeležen i u Zrenjaninu
Upravo njegovo gašenje trajalo je nekoliko dana, što su građani ovog grada dobro upamtili.
Požari na deponijama i smetlištima predstavljaju značajan izvor zagađenja, upozoravaju u udruženju „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, koji kažu da se otpad u Srbiji i dalje baca umesto da se njime upravlja i nažalost, svakoga dana, taj problem raste brzinom od jednog kilograma otpada dnevno po stanoviku.
U Srbiji je po poslednje dostupnim podacima izgrađeno 11 deponija od kojih dve imaju lokalni karakter, a ostale regionalni.
„Problemi sa kojima se suočavaju sanitarne deponije i dalje nisu rešeni pa tako imamo situaciju da sanitarna deponija u Vranju mora da se proširuje jer je količina otpada koja je stizala na nju dovela do toga da su postojeći kapaciteti već skoro popunjeni. Ovo je posledica nepostojanja adekvatne primarne i sekundarne selekcije otpada i nepraktikovanja mera koje treba da dodvedu do smanjenja otpada koji se deponuje, pa se usled toga sanitarne deponije brže popunjavaju“, objašnjava mr Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine.
Kako objašnjava, sve ovo je posledica nedostatka svesti donosioca odluka o značaju ovog problema i njegovom uticaju na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koji ne shvataju da je jeftinije odlagati otpad udruženo a ne svaki grad za sebe.
„Postoje primeri da i kada postoji sanitarna deponije lokalne samouprave nastavljaju da odlažu otpad na nesanitarne deponije – smetlišta kako bi izbegli troškove koji nastaju kada se otpad odlaže na sanitarne deponije. Takav primer je Grad Subotica koji i pored sanitarne deponije, koju poseduje, deo svog otpada i dalje odlaže na smetlište u blizini samog grada i na taj način nastavlja da narušava zdravlje svojih građana i zagađuje životu sredinu“, kaže inženjer Jezdimirović.
Po njegovim rečima, još uvek je veliki broj lokalnih samouprava koje svoj otpad odlažu na preko 150 nesanitarnih deponija – smetlišta i veliki broj divljih deponija, koje nemaju nikakve mere zaštite životne sredine pa na taj način zagađenje koje nastaje od deponovanja otpada i požara, koji su veoma učestali na smetlištima, direktno dolazi u životnu sredinu i ugrožava zdravlje ljudi.
Razlike u deponijama
Sanitarna deponija je isplaniran, izgrađen i opremljen prostor na kome se otpad odlaže sa minimalnim posledicama na životnu sredinu. Na njima se prate štetni uticaji odloženog otpada na životnu sredinu. Nesanitarna deponija je prostor gde se otpad baca bez bilo kakvih zaštitnih mera po životnu sredinu i gde se materije iz otpada direktno puštaju u životnu sredinu. U zavisnosti od zagađujućih materija koje se nalaze u otpadu, nastaje i zagađenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
