Putinova prethodnica

Ali politika je varljiva – kako se i pokazuje u Mihalkovljevom „Varljivom suncu“ i o čemu svedoče svojevremene glasine o njegovim predsedničkim ambicijama – te je ostavimo po strani i vratimo se umetnosti. A Mihalkov je nesumnjivo u većini svojih filmova istinski umetnik, posebno kada se oslanjaju na rusku literaturu. Neprevaziđen je njegov „Oblomov“ po Gončarovu, a „Mehanički pijanino“ po „Platonovu“ verovatno je jedan od najlepših Čehova na velikom platnu.

Umetničku crtu Mihalkov duguje i svojoj porodici. Njegov otac Sergej bio je pisac za decu i poznat kao autor himni Sovjetskog Saveza i Rusije. Majka Natalija Končalovska bila je pesnikinja, a njeno prezime uzeo je sebi Nikitin stariji brat, takođe, poznati ruski reditelj – Andrej. Zanimljivo je da je Mihalkov karijeru započeo kao glumac, da bi potom završio režiju, ali se nije odrekao glume. Osim u pozorištu i na filmu kod drugih reditelja, pa i kod svog brata, igrao je u gotovo svim svojim filmovima. Pored pomenutih treba istaći: „Žestoku romansu“, „Oči čornie“ (sa Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi, za koji je Mastrojani dobio nagradu u Kanu, a bio je nominovan i za Oskara), pa „Urgu“, za koju je Mihalkov dobio Zlatnog lava, dok je za „Varljivo sunce“ dobio i Zlatnu palmu i Oskara. Do 2000. ovo je bio i film sa najvećom zaradom u istočnoj Evropi. „Sibirski berberin“ bio je, po rečima Mihalkova, posveta ruskim carskim oficirima, a da je ova vrsta angažmana urodila plodom, svedoči i Ruska državna nagrada, kao i spekulacije o njegovoj političkoj karijeri. Međutim, umesto za predsednika države kandidovao se i izabran je za predsednika Ruskog društva kinematografa, a našao se i na čelu Moskovskog filmskog festivala.

Za film „12“, nastao po ugledu na holivudski „12 porotnika“, ponovo je nominovan za Oskara i za venecijanskog Lava. Usledio je „Egzodus: Varljivo sunce 2“, koji kritika na Zapadu naziva „proputinovskim“. Mihalkov je prošle godine ovenčan i nagradom „Aleksandar Lifka“ Palićkog festivala, a pre toga dobio je i najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke – Zlatni pečat.

Rođen je 21. oktobra 1945. u Moskvi. Iz prvog braka sa glumicom Anastasijom Vertinskajom ima sina Stepana, a iz braka sa Tatjanom, bivšom manekenkom, ima sina Artema i kćeri Anu i Nađu.