„Moramo da znamo ko je kriv“: Putnica iz aviona koji je imao incident na aerodromu Nikola Tesla, za Danas

Putnici koji su pre tri dana bili u avionu za Dizeldorf koji je uzleteo i oštećen kružio pa prinudno sleteo na Aerodrom „Nikola Tesla“, zajedno će angažovati advokate, kako bi insistirali da se do kraja istraži ko je kriv za nezgodu koja je mogla da ih košta života, kao i da krivci odgovaraju pred sudom.

To je za Danas kazala Jelena Đorđević, jedna od putnika sa tog leta, koja je za naš list pričala o tom traumatičnom iskustvu.

– Nije smelo nešto ovako da se desi, nije nikome jasno kako je moglo da dođe do takve greške, ali ko god da je odgovoran, mora da odgovara na sudu. Moglo je da se okonča 106 života, plus posada. Kažu da će istraga trajati i do godinu dana. LJudi sa leta međusobno su se dogovoriti da će napraviti grupu, angažovati advokate i istražiti ko je kriv. Da podsetim, pre godinu, na isti datum i na istoj pisti se dogodilo da je avion sa oko 300 putnika bio u sličnoj situaciji. Tek ćemo da se konsultujemo sa advokatima, i moraće da se istraži ko je odgovoran za ovu nesreću, koja je mogla tragično da se završi, rekla je Jelena za Danas.

Jelena, koja poslednjih pet godina skoro svakog meseca leti na ovoj ali i drugim relacijama, kaže da ovako nešto nije nikada doživela.

– Bilo je mnogo stresno za sve putnike. Prilikom samog poletanja osetila sam jak udarac baš tu gde sam sedela, u šestom redu, a dva reda iza mene je sedeo suprug, baš kod krila, i tu je usledio još jači udarac. Kako smo poleteli, ceo avion je krenuo da se trese, i svi smo krenuli da se gledamo međusobno i da razmišljamo šta će sada biti. Niko nam nije davao informacije, tek posle desetak minuta se javio šef kabinske posade, i rekao da će sve biti u redu, spustićemo se ponovo na Aerodrom Nikola Tesla i ništa više, priča Jelena.

Narednih 40 minuta putnicima niko ništa nije govorio, ali je šef posade „išao tamo-vamo“ a po njemu se videlo da se uplašio, i da „nešto nije kako treba“.

– LJudi su počeli da pitaju za dodatne informacije, zna li uopšte kakav je kvar nastao, a on je nastavio da govori da će sve biti u redu. Tek nakon 40 minuta javio se pilot koji je rekao da ćemo napraviti probu sletanja, da ćemo morati pored tornja nisko da se spustimo, kako bi uopšte videli da li mogu točkovi da se izbace. Postavilo se pitanje da li ćemo uopšte uspeti da se spustimo. Čovek koji je sedeo do mene se razumeo u avione i rekao mi je da je to jako rizično, kao da smo na žici, a da je ispod provalija. Pokazao mi je žutu lampu koja svetli u hodniku i objasnio da to ukazuje da je krilo aviona oštećeno i da smo nagnuti minimum 15 stepeni na levo, prepričava Jelena svoje iskustvo.

Ona dodaje da je sreća da putnici nisu videli kakav je zaista kvar bio, jer bi sigurno nastala opšta panika.

– I inače su ljudi već bili uplašeni jer se nije znalo kako i da li ćemo sleteti. Neki od njih su se grlili i opraštali. Videla sam putnika koji je snimao na telefonu testament, Ispred mene su se muž i žena najpre grlili pa su slali poruke deci da ih vole, i da se opraštaju od njih. Pored je bila jedna strankinja koja nije razumela šta se dešava, uzimala je vodu, umivala se, počela je da menja boje u licu. Leteli smo iznad autoputa i iznad livade na nekih šest metara visine, i koliko god smo mi bili u riziku, bili su i ljudi na tom putu. Kako mi je objasnio čovek do mene, avion je morao da leti da istroši gorivo, kako pri sletanju ne bi došlo do neke eksplozije ili slično. I on se preznojavao. Pri sletanju treslo se isto kao i kada smo poletali, ali na svu sreću smo uspeli da se spustimo, kaže Jelena.

Tek kada su putnici izašli postali su svesni kako je jeziv kvar bio u pitanju.

– Videli smo rupu, curelo je gorivo, čekala su kola Hitne pomoći i vatrogasci, policija. Kako smo sleteli, vatrogasci su odmah počeli da prskaju penu. Prvo su nam rekli da sedimo mirno u avionu, da ostanemo na mestima i da napravimo prohodan prostor. Nakon toga su nam rekli: „E sada brzo izađite, ostavite kofere, moramo da vas evakuišemo“. Ja sam zaboravila torbicu sa pasošem, srećom je muž primetio. Inače su oni sve te kofere u avionu ostavili da policija istraži, ljudi su dobili stvari tek sutradan. Onaj putnik koji je odustao od leta, rekli su mu da će poslati poštom njegove stvari, ali on ne živi u Srbiji već u Nemačkoj, ne znam kako su se i šta dogovorili, objašnjava Jelena kakva konfuziju koja je nastala posle iskrcavanja.

Međutim, ona napominje da je ogromna greška bila ta što su putnici evakuisani preblizu aviona, pa čak ni po izlasku nisu bili bezbedni.

– Mislim da je i greška što je avion došao na gejt, bili smo na pisti C1, samo su nam rekli pređite ovamo levo, na C2. Nismo bili posebno udaljeni, da je krenuo požar ili da je nešto eksplodiralo, i dalje bismo bili ugroženi, čak i van aviona. Nije bio kraj kada smo sleteli, mogao je neko da strada, kaže naša sagovornica.

Nastavlja da joj je svekar, koji je radio u avijaciji, rekao da su „avioni padali i zbog manjih stvari“.

– Imali smo sreće i što je vreme bilo dobro. Mnogi ljudi su izašli iz aviona i odustali od leta, i rekli da više nikad neće leteti avionom. Mi nismo imali drugi izbor, morali smo. Mnogi ljudi su morali da na poslu uzmu slobodan dan. Mi smo ostavili auto u garaži pa smo morali da plaćamo još jedan dan, ali na kraju krajeva to su sitne stvari u odnosu na to što nam se desilo. Kada smo izašli bili smo srećni što smo preživeli. Svi koji su leteli sutradan, bili su u strahu od novog leta, mnogi su popili neko piće ili lek za smirenje. Imali smo svi neki čudan osećaj, kao da smo sve sanjali, dok su neki osećali da su dobili „drugu šansu“, da su izbegli smrt. Žena pored mene je počela da plače i ispričala da je slala detetu poruku, da se opraštala od njega. Kad smo sleteli u Dizeldorf, mnoge ljude su čekale cele porodice, grlili su se i plakali, Jelena opisuje traume koje su preživeli putnici na tom kratkom letu.

Ipak, kaže da je najviše pogodilo saopštenje Er Srbije, u kom je pisalo da su putnici „sve vreme bili bezbedni“.

– Prvo, nismo bili bezbedni do samog kraja, a drugo, taj stres i trauma će trajati, neki ljudi više nikad neće leteti. Niko od nas neće ići Er Srbijom, a mi ćemo najverovatnije kolima naredni put za Srbiju, kaže sagovornica Danasa.

Ona podseća da je vest izašla u mnogim novinama, uz prateće fotografije, ali je ubrzo obrisana.

– Dolazimo do pitanja da li je reputacije jedne avio kompanije bitnija od života ljudi, zaključila je Jelena Đorđević.