„Nikad nisam čula da je neko mučen tamo“: Reakcije na tvrdnju Tonija Cetinskog da je SPENS bio logor za Hrvate

„Odluka je pala! Nakon što sam doveden u tešku situaciju i nakon pažljivog razmišljanja odlučio sam da se koncert planiran u dvorani SPENS u Novom Sadu u ovom terminu neće održati. Poslednjih dana čuo sam svedočenja o ljudima – civilima, ženama, deci i braniteljima – koji su u toj dvorani prolazili kroz veoma teške trenutke. Kao čovek koji ima veliko poštovanje prema svakoj ljudskoj patnji, to me iskreno pogodilo“, poručio je Cetinski po otkazivanju koncerta.

Istakao je i da njegova odluka nije usmerena protiv publike u Srbiji, nego da ju je doneo iz poštovanja prema tuđoj patnji i želje da muzika ostane izvan političkih podela.

Novinarka Marina Fratucan za Danas kaže da se iznenadila kad je na društvenim mrežama videla da je par sati pred početak Cetinski otkazao koncert.

„Generalno taj gest je malo bez veze, jer sigurno je znao i ranije gde će da svira, i ako su mu to već neki branitelji ili ko god govorili, pretpostavljam da je imao dovoljno vremena da ranije otkaže koncert. A drugo, koliko sam čula, on je na SPENS-u već svirao, zbog čega je još problematičnija odluka da juče otkaže. Treće što me naravno najviše zabrinulo i nateralo da se preispitujem je to da iskreno nikada nisam čula da je na SPENS-u iko od nesrpske nacionalnosti, u ovom slučaju Hrvata, bio mučen ili na bilo koji način maltretiran“, kaže Fratucan.

Ona ostavlja mogućnost da je možda i bilo izolovanih incidenata ali ne tako da su kao novinari koji su tih godina izveštavali vrlo revnosno, a Fratucan od početka devedesetih jeste, čuli za tako nešto.

„To mesto na taj način nije pominjano. Dakle, dolazili su tu Hrvati pa su ih, pretpostavljam, raspoređivali, ali najviše mi je u sećanju ostao SPENS 1995. godine posle Oluje i srpskih izbeglica koje su tu dolazile. A kad je reč o logorima za Hrvate, to se devedesetih nije toliko pominjalo, ali je kasnije prema izveštajima Haškog tribunala dospelo u javnost, a onda smo mi to u produkcijskoj kući Urbans radili, ne samo priloge, nego i dokumentarne filmove. Dakle, to su logori Stajićevo, Begejci, Sremska Mitrovica i Niš. I Novi Sad se nigde nije spominjao kao logor“, navodi novinarka.

Fratucan smatra da je SPENS organizovan kao logor, o tome bi građani Novog Sada koji smo tad tu živeli, znali.

„Ja sam zaista pratila sve od prvog proterivanja Hrvata. To je bilo još početkom devedesetih, dakle još je bila Jugoslavija. Išla sam u sva ta hrvatska mesta i Bač i Petrovaradin, da ne kažem kasnije Hrtkovci, Slankamen, Kukujevci, znači sva živa mesta sam radila i nikada mi niko nije ukazao na SPENS kao problematično mesto gde se tako nešto dešava“, ukazuje Fratucan.

Muzičarka Biljana Krstić kaže da joj je žao, te da su prošle tolike godine i to su još uvek naše nesretne teme.

„Ako je on već pevao tu, čudno da se sad to poteže u ovom trenutku, ali očigledno je to neka viša politika između nas i naših suseda“, smatra Krstić.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović otkazivanje koncerta vidi kao povod da govorimo o neobeleženim mestima stradanja i mestima zatočenja.

„Relativno skoro imali smo pitanje hotela Vilina vlas i predstavljanje tog hotela na sajmu turizma, bez refleksije na to šta je hotel predstavljao. Kada govorimo o Spensu, tu govorimo i o još uvek neutemeljenim tvrdnjama, ali činjenica je da većina stvari koje se tiču ratova devedesetih nije našla prostor za ozbiljnu debatu u javnom prostoru, niti u Srbiji, niti u Hrvatskoj“, ukazuje Todorović.

Ističe da ceo taj animozitet koji se gradi otkad su počeli sudski procesi između Srbije i Hrvatske dodatno doprinosi atmosferi nepoverenja u kojoj rizikujemo da se ova pitanja estradizuju, iako su vrlo ozbiljna, a to su pitanja da li je nešto bilo mesto mučenja ili ne, i da o njima razgovaramo na jedan neprimeren način, umesto da o tome imamo ozbiljnu debatu.

„Plašim se da će u ovom slučaju to da se koristi samo kao dodatan povod za okršaj i za prebacivanje ko je kome šta i koliko uradio i ko nije dovoljno priznao patnje drugih. Spens se pominje kao mesto zatočenja u podacima Hrvatskog udruženja logoraša u izjavi logoraš pod inicijalima V.M. , ali činjenica da ne postoji sistemsko bavljenje žrtvama i nepravdama iz prošlosti ova pitanja ostavlja da budu otvorena i da postaju predmet javne mejnstrim debate umesto da su predmet istrage ili sistematične i stučne obrade nedela iz perioda ratova“, zaključuje Todorović.

Još vesti iz ovog grada

Miljenku Jergoviću uručena nagrada „Aleksandar Tišma“

„Realno da novca nema niti će ga biti“: Usvojen završni račun budžeta Vojvodine

Slučaj „zvučni top“: Novo kršenje zagarantovanih ustavnih prava i sloboda građana

Opozicija tvrdi da se u Vojvodini sprovodi čistka nepodobnih u administraciji