Religija sa stanovišta ateiste

Religion from an Atheist’s Point of View (Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 2017) izlaz iz pat-situacije, u šta se uverio i potpisnik ovih redova, iz prošlogodišnjeg nemačkog izdanja (Tim Crane: Die Bedeutung des Glaubens: Religion aus der Sicht eines Atheisten, Suhrkamp, Berlin 2019). Krejn pokazuje da je posredi osnovna pogreška većine ateista da religiju smatraju onim što ona zacelo nije.

Ateisti naginju tome da religiju smatraju nekom vrstom primitivne kosmologije i dolaze do zaključka da su verujući iracionalni i (verski) zatucani. Krejn nudi, kao alternativu, poimanje religije kao nekakav fenomen koji se konstituiše kroz religiozni impuls i smisao za nešto što prevazilazi opažajni svet, sa jedne strane, i kroz identifikaciju sa jednom socijalnom grupom i njenim praktikama, sa druge.

Nije istinitost ili pogrešnost religije predmet valorizacije (vrednovanja), već značaj vere u životu ljudi. Time on omogućuje ateistima da zauzmu jedan intelektualno odgovorniji i eficijentniji stav u odnosu na religiju.

Religija ne izumire, ona je zacelo neizbežna. Tim Krejn opire se paušalnim predrasudama o religiji i njenoj negaciji. Kad ateist preduzme da ispituje značenje vere, on mora da računa sa skepsom obeju grupa: vernici sumnjaju da on išta razume, ateisti ne vidi povod da išta objašnjavaju, budući da sve što je religiozno odbacuju. Tako se britanski filozof Tim Krejn ipak upušta u koštac sa temom koja pogađa u nerv našeg vremena.

On želi pre svega da na strani ateista razgradi predrasude i da posreduje u tome o čemu je zapravo reč kad je neko vernik.

Da je ovaj pristup visoke relevantnosti potvrđuje i pogled u statistiku: šest milijardi ljudi, od 7,16 svetskog stanovništva, pripadnici su neke religije. Mase ljudi koji posećuju bogosluženja ili hodočaste su kontinuirano visoki. Religije ne izumiru, uveren je Krejn, naprotiv, one su su neizbežne.

Istovremeno je nerazumevanje prema religioznosti u zapadnim, sekularističkim društvima veliko, crkve gube svoje članove i sa verom iščezava takođe i znanje o religiji koja često postaje projekciona ravan za političko nezadovoljstvo. Ratovi, teror, progon: već stotinama godina religija vodi nasilju i pogromu. U takvim slučajevima religija postaje opasnost, glasi tenor radikalnih ateista.

Krejn se suprotstavlja paušalnoj osudi religije. Ali pri tome on je svestan opasnosti koje potiče od novih ateista poput Ričarda Dokinsa, koji imaju trenutnu popularnost. Krejn teze da je religija iracionalna i da ju je naučno moguće oporeći smatra sasvim pogrešnim, tvrdeći da ateisti pravi karakter religije nisu ni spoznali. Takvog uverenja nije mali broj novih ateista, kaže Krejn, navodeći najpoznatije – Dokinsa ili Danijela C. Deneta, Sama Harisa ili Kristofera Hičensa.

Karakteristično za veru je, sa Krejnovog stanovišta, religiozni impuls i identifikacija sa religijom; oba elementa će biti spojeni kroz <I>ideju Svetog<I>. Ko veruje poseduje nevidljivi poredak i ne sumnja u smisao života.

Iako Krejn tu i tamo, kao uvereni ateist, insistira na starim pitanjima tradicije i zašto u svetu ima toliko patnje, i time dotiče sopstvene granice, ipak na odlučujućim mestima odbacuje predrasude: Vera nije izvesnost, konstatuje Krejn eksplicitno, čak ni u smrti. Njegov impuls je tačan: religija je mnogim ljudima strana. Krejn polaže akcenat na tolerantnosti tamo gde drugi nastoje da torpediraju uzajamni sporazum.

Njegova studija jedan je prilog uverenju da je značajno, čak i ako neko nije vernik, da se religija razume.

”Nama nedostaje saobraženo saznanje za jedan fundamentalni deo ljudske civilizacije i istorije – dakle nas samih”, reći će Krejn.

Njegova knjiga, u tom kontekstu, obiluje pitanjima koja mogu biti povod otvorenom dijalogu između vernika i ateista.

„Minimalni cilj je miroljubiva koegzistencija, maksimalni cilj je jedna vrsta dijaloga”, poentira autor.

Ovde je reč o kristalno jasno napisanoj knjizi koja obiluje podrobnim analizama religije iz perspektive ateiste za razliku od monomano uskogrudih tirada koje se susreću u ateističkim polemikama.

Krejnova sistematika i argumentativni arsenal u ovom diskursu bi trebalo da zanimaju i teološku i opštu javnost, jer razuđuju i istančavaju dijalog teista i ateista.