RERI: Stanje životne sredine u Srbiji je na duboko zabrinjavajućem nivou 1RERI, screenshot Youtube

Stanje životne sredine u Srbiji je na duboko zabrinjavajućem nivou, a postoje regioni koji predstavljaju kontaminirane prostore jer su dugi niz godina izloženi visokim nivoima zagađenja, izjavio je danas programski direktor nevladine organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.

Popović je na konferenciji za novinare, obrazlažući potrebu za izradom publikacija koje skreću pažnju na načine za unapređenje krivične prakse u oblastima inspekcijskog nadzora i krivično-sudskog postupka u zaštiti životne sredine, a u okviru projekta „Jačanje nadzornih mehanizama i zaštita prava na zdravu i očuvanu životnu sredinu u Republici Srbiji“, rekao da je vidljivo da „u praksi neke stvari ne funkcionišu iako su zakonom propisane“.

– Da bi videli kakva je životna sredina ne trebaju nam izveštaji, dovoljno je da otvorimo prozor. Pravo na životnu sredinu u Srbiji je proglašeno za osnovno ljudsko pravo, ali samo pravo bez zaštitnih mehanizama ne daje rezultat i ostaje „mrtvo slovo na papriru“. Zakoni takvi da omogućavaju da se mnoge nezakonite radnje provuku kroz nedostatak jasnih pravnih instrumenata i uputstava kako da različiti organi postupaju, rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, statistika pokazuje da najmanje ima kazni za zagadjenje životne sredine koje se odnose na industrijsko zagadjenje, a da „dominiraju kazne koje se odnose na nezakonitu seču šuma ili maltertiranje životinja“.

– Postoji jasna veza između rada inspekcija i sa druge strane tužilaštva i sudova. Uloga inspekcije je ne da bude učesnik u sankcionisanju, nego da se u što kraćem roku zaustavi radnja koja prouzrokuje zagađenje. Takođe, da kroz nadzor proverava da li privredni subjekti primenjuju propise i da li se pridržavaju mera koje su im propisane studijama o proceni uticaja na životnu sredinu. Tek posle toga sledi uloga inspekcija da pokrene postupke, od prekršajnih, preko onih za privredni prestup, do krivičnih. A sam nalaz inspektora je veoma vredan dokaz posebno u krivičnom postupku, kazao je Popović.

Nikola Gagić, advokat te organizacije istakao je da je zakon o inspekcijskom nadzoru usvojen tek 2015, te da pre toga nije bilo zakona koji na sistemski način prilazi toj oblasti.

– Ipak, dalja reforma nije krenula na sveobuhvatan način jer kao cilj nije postavljena zaštita životne sredine, već inspekcija reaguje tek kad se šteta utvrdi, a to je u slučaju životne sredine uglavnom već kasno, kada je nenadoknadiva šteta već nastala. Zato bi načelo prevencije trebalo da bude primarno, rekao je Gagić.

On je istakao značaj vanrednog inspekcijskog nadzora, kojim se hitno reaguje da se štetne radnje zaustave.

– Blagovremenost je još jedan problem, kod nas postoji mnogo inspekcija, unutar različitih institucija, koje se često preklapaju pa prebacuju nadležnosti jedna na drugu. Odlazi mnogo vrenema na koordinaciju, što je mnogo za probleme životne sredine. Dobri primeri su Hrvatska i Crna Gora koji imaju jedan inspekcijski organ, ali i stalno menjaju i prilagođavaju praksu, da bi našli najefikasniji način funkcionisanja, objasnio je Gagić.

Dodatno, inspektori imaju diskreciona ovlašćenja da odlučuju kakvu će odgovornost pokrenuti, pa je češće pokretanje prekršajnih postupaka umesto krivičnih.

– Nepostupanje po već donetim rešenjima je postalo ohrabrujuće za one pravne subjekte koji krše zakone, posebno u oblasti legalno-nelegalne gradnje. Gradnja u parkovima prirode postala je rudnik za ostvarivanje nelegalnog profita. RERI je podnosio brojne prijave, a imamo primer da u Majdampeku postoji već 40 rešenja o rušenju objekata ali se ona ne sprovode, dodao je Gagić i napominje da je neophodno uključiti javnost, posebno stručne organizacije, ali kao stranku u postupku, kada se podnese prijava.

Ljubica Vukčević, advokat u RERI-ju, napominjje da je dosadašnja praksa pokazala da kada inspekcija obavi nadzor i utvrdi da postoji krivično delo, izbegava da podnese krivičnu prijavu, iako kazna može biti i zatvaranje kompanije ili zabrana rada na određeni period.

– Zakon o odgovornosti komanija za krivična dela skoro da se ne primenjuje, ne samo kada je reč o zaštiti životne sredine. A kada je životna sredina u pitanju, zagađenje je uglavnom posledica nezakonitog poslovanja kompanija. RERI je podneo dve krivične prijave protiv Zi Đina u Boru, za zagađenje vazduha i zagađenje reke, i važno je da je u tom slučaju tužilaštvo postupalo, doneta je naredba da kompabija uplati milion dinara u humanitarne svrhe. Potrebno je udruženjima, koja imaju i podatke i znanja, dati status oštećenih, i da se ovakvi slučajevi pokreću, kako bi se tužilaštva upoznavala sa mogućnostima postupanja protiv kompanija, navela je Vukčević i dodala sa se krivična prijava može podneti i protiv inspektora koji umesto krivične odgovornosti, ako za nju ima osnova, pokreću samo prekršajne prijave.

Marinko Radić, stručnjak u oblasti inspekcijskog nadzora i dugogodišnji rukovodilac inspekcijskih službi u više oblasti, skrenuo je pažnjiu i na nezavidan položaj inspektora, koji često nemaju na raspolaganju dovoljno resursa da bi obavljali posao kako treba. I on je istakao da je u inspekcijskom nadzoru potreban jedan jedinstven ali necentralizovan organ, zbog bolje koordinacije.

– Iz iskustva glavnog inspektora nekadašnjeg saveznog inspektorata, kada se tom organu da i budžet, nivo samostalnosti i operativnosti se diže na znatno efikasniji nivo. Jedinstveno se postupa, upravlja sredstvima i resursima, postoje jedinice na lokalu, ali su svi republički inspektori, pa ne može da prođe ako neko interveniše. Mnogo razloga ima za ovakvu koncentraciju i na tome bi trebalo insistirati, zaključio je Radić.

On je ponovio da je neophodno da postoji partnerski odnos između inspekcija i organizacija koje podnose predstavke, te je bitno da se određenim subjektima omogući da budu stranka u postupku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.