ŠABIĆ: Zakonski urediti bezbednosne provere

Kako za danas objašnjava Šabić, iako je po rezultatima kandidatkinja spadala u krug najboljih, nije primljena, jer „nije prošla bezbednosnu proveru“, a nije joj omogućeno da vidi rezultate te provere, niti joj je saopšten razlog zbog koga je diskvalifikovana.

– Nakon sprovedenog nadzora utvrđeno je da je ona diskvalifikovana zbog činjenice koja se uopšte ne odnosi na nju, nego na jednog njenog roditelja. Konstatovao sam više povreda Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i uputio Kriminalističko-policijskoj akademiji odgovarajuće upozorenje. KPA me je obavestila da će u svemu postupiti u skladu sa upozorenjem i da će ubuduće obradu podataka kandidata vršiti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, sličnih problema kao u KPA ima još i treba ih preduprediti na pravi način, ukazuje Šabić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izjavio je u nekoliko navrata da postoje brojni nedostaci i sporna pitanja u vezi sa vršenjem takozvanih „bezbednosnih provera“. Šabić ističe da se nedostaci na prvom mestu odnose na problem odnosa prema Ustavu i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

– U uslovima našeg pravnog sistema obrada ličnih podataka dopuštena je samo ako je predviđena zakonom ili ako je lice o čijim podacima se radi dalo pristanak. Međutim, u odsustvu zakona čije donošenje iniciram, obrada podataka se često vrši bez zakonskog osnova ili zakonitog pristanka lica čiji se podaci obrađuju. Često se vrši obrada podataka trećih lica, po pravilu članova porodice, za koje lice čiji se podaci obrađuju ne može da da saglasnost. Takođe, skoro bez izuzetka ne poštuju se odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojima se uređuje pravo na obaveštenje o obradi podataka o ličnosti, pravo na uvid u iste, pravo na kopiju ovih podataka i drugo, a za šta je zakonom predviđena prekršajna, a u određenim slučajevima i krivična odgovornost, naglašava Šabić. On dodaje da bi bezbednosne provere prema novom zakonu, kao i do sada, trebalo da vrše policija i državne službe bezbednosti – civilna i vojna, svaka u okviru svojih delokruga.

– Međutim, situacije u kojima se bezbednosne provere vrše, svrha, vrste, obim i način provera, odnosno obrade podataka bili bi jasno utvrđeni zakonom i van tog kruga niko ne bi smeo da ide. Postojeći preširok prostor za diskreciono postupanje organa nekad čak i pojedinaca, bio bi sveden na najmanju moguću meru, napominje Šabić. 

Zakon o tajnosti podataka problematičan

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost skoro je izjavio da Srbija nema centralnu vladinu instituciju koja bi se bavila tajnim podacima. Na pitanje da li bi jedna takva institucija, ukoliko bude osnovana, mogla da bude predmet zloupotrebe kad se uzme u obzir da Srbija ima mnogo tajnih službi, Šabić ističe da je to samo jedan od problema sa primenom Zakona o tajnosti podataka. „Glavni problem je to što ni gotovo tri godine od početka primene zakona Vlada nije donela bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti. A u odsustvu kriterijuma s formalno pravnog aspekta je potpuno sporna „poverljivost“ bilo kog dokumenta. Nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu zakona poveren je Ministarstvu pravde, koje, koliko znam, ne raspolaže praktično nikakvim kadrovskim resursima za to“, naglašava Šabić.