foto Vesna Torović DanasGoran Stevanović iz Niša godinama se bori da svojoj ćerki Andreji (14) pomogne da samostalno hoda jer je rođena bez potkoleničnih kostiju, a sad ga je kao samohranog oca troje dece zadesila još jedna nevolja.
Posle razvoda od supruge, sve troje dece, Andreja, Viktor (11) i Vasilija (7) pripala su njemu na staranje. Ostali su da žive u zajedničkoj garsonjeri kod Vojne bolnice u Nišu, ali se kao vlasnica još uvek vodi njegova bišva supruga, koja je podnela zahtev Elektrodistribuciji da isključi struju, iako ne postoji nikakvo dugovanje.
– Struja nam je isključena 7. aprila. To je već dve sedmice i deca su baš nervozna. Nemamo toplu vodu, ne mogu ništa da im skuvam, ne mogu za Viktora da čuvam hormon rasta jer mora da bude u frižideru. Lek čuvamo kod prijatelja i komšija, kod kojih smo i prespavali nekoliko puta da bismo mogli da se okupamo – priča Goran (41), mašinski inženjer, koji trenutno ne radi jer nema ko da čuva decu.
On je već pokrenuo neophodnu proceduru da im struja bude prključena sudskim putem.
– Korisnik sam socijalne pomoći i imam status energentski zaštićenog kupca, tako da su mi nadležni u Centru za socijalni rad odmah izašli u susret i izdali su mi potvrdu da živim sa decom. Sud treba da odluči u roku od sedam dana, očekujem da ćemo uskoro dobiti struju da možemo makar malo normalno da živimo – nada se samohrani otac.
Goranu je strašno krivo što Elektrodistribucija nije proverila kome isključuje struju.
– Mislio sam da je neka greška kad nam je nestala struja, jer znam da sam sve račune platio. Međutim, pošto je garsonjera zajedničko vlasništvo, jer nije podeljena imovina, iako smo se razveli pre dve i po godine, pomislio sam da se radi o kvaru. U EPS-u su mi rekli da je ona kao kupac zahtevala da struja bude isključena – kaže otac.
Brižni otac se godinama bori za Andreju, do sada je dva puta bila na lečenju u Rusiji.
– Ona ponekad može sama da hoda, ali najčešće ne, pa moram da je nosim do stana u potkovlju. Ipak, zahvaljujući brojnim operacijama, do sada je imala 25, Andreja može da hoda uz pomoć štaka. Međutim, iako je vidni napredak, lekari u Rusiji su još produžili potkolenične kosti od četiri na 12 centimetara. Trebalo je da odemo 2020. godine opet u Rusiju, ali je nismo mogli zbog epidemije koronavirusa – kaže on.
Stevanović je još pre nekoliko godina od Grada Niša tražio pomoć za rešavanje stambenog problema.
– Obećavali su nam da ćemo dobiti stan ili kuću koja bi bila pristupačnija Andreji. Ja posle operacija moram da je nosim do petog sprata, do škole, na rehabilitaciju… To me iscrpljuje. Govorilo se o tome da nam pomognu oko renoviranja garsonjere, ali to nije moguće jer je ona zajedničko vlasništvo sa bivšom suprugom – priča ovaj otac.
Pomozite Andreji da ode na lečenje u Rusiju
Andreja bi morala što pre da ide na operacije u Rusiju jer lečenje mora da bude završno do njen 18. godine.
– Za novi odlazak u Rusiji mi treba 20.000 evra, a ja sam nekako uspeo da prikupim samo 9.000 evra. Ne znam kako ali moramo mojoj ćerki da pomognem da samostalno hoda, i da ne trpi tolike bolove – tužno priča Goran Stevanović.
Svi koji žele da pomognu Andreji mogu da uplate novac na dinarski račun njenog oca 160-6000000861800-87, na ime Gorana Stevanovića.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
