Biciklizam je sport koji je Novom Pazaru dao najboljeg sportistu za 2009. godinu. Vozio je 25- godišnji Esad Hasanović prošle godine širom Evrope za italijanski tim Centri della calzatura, reprezentaciju Srbije i Novi Pazar i ostavio trag u svim ekipama čiji je deo bio. Pobede na trkama, žute, tačkaste i ostale majice koje je osvajao dovele su ga po prvi put i na tron u njegovoj avliji. Tokom 2009. kao reprezentativac Srbije učestvovao je na trci Trofej slovenačke zajednice, potom i na Trci kroz Srbiju.
U dresu državnog tima pojavio se i na Mediteranskim igrama u Peskari, kada je na pojedinačnom hronometru osvojio izvanredno četrnaesto mesto. Silne obaveze ga nisu sprečile da u Makedoniji, na poziv svog nekadašnjeg trenera Hazbije Hukića, vozi jednu trku za svoj Novi Pazar. Pobeda u Skoplju, pokazaće se kasnije, bila je ključna prilikom izbora najboljeg sportiste Novog Pazara u 2009. godini. Na proglašenju nije krio emocije što je grad u njemu prepoznao svog sportskog junaka za prošlu godinu..
Još kao dečak Hasanović je odlučio da će biti vrhunski sportista. Prvi izbor bio je boks. Trenirao je u BK „Mladost“ i imao zvanične borbe u pero kategoriji. Tu sebe nije pronašao. Nemirni duh ga je odveo na atletsku stazu. Tamo ga je čekao veliki znalac svog posla Rifat Zilkić. Trenirajući duge pruge iznenada otkriva svoju strast prema biciklizmu. U 17. godini pronalazi svoje mesto među dvotočkašima. Rad sa bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Hazbijom Hukićem ubrzo donosi prve titule u juniorskoj konkurenciji. Njegov talenat primećuju vodeći klubovi u zemlji. Poziv iz najboljeg srpskog biciklističkog kluba, beogradskog Partizana, nije želeo da propusti. Od tog trenutka njegova karijera je na uzlaznoj putanji. Put ga dalje vodi u američko-srpski profesionalni tim Aerospejs inženjering i italijanski sastav Centri della calzatura. Početkom ove godine ponovo je postao stanovnik Beograda i vozač Partizana.
Proglašeni ste za najboljeg sportistu Novog Pazara za prošlu godinu. Da li vas je to priznanje iznenadilo?
-Nisam očekivao da će me se setiti. Bio sam ubeđen da je za titulu najboljeg sportiste grada osim velikih rezultata potreban i pravi lobi. Nikad se nisam kretao u krugovima koji odlučuju o nagradama. Da ne ispadne da sam neskroman, ali mislim da sam zasluženo poneo ovo veoma drago mi priznanje. Sa mnogo motiva sam vozio internacionalnu trku u Skoplju za svoj Novi Pazar. Dokaz da je to tačno je i osvojeno prvo mesto u veoma jakoj konkurenciji.
Realno ste jako kasno počeli da okrećete pedale. Kod Hazbije Hukića stigli ste sa punih 17 godina?
-I pored te istinite činjenice uspeo sam da dostignem dobar deo ciljeva koje sam pred sebe postavio. Dokaz više da za mnoge stvari u životu nikad nije kasno. Za moj meteorski uspon svakako najveće zasluge pripadaju mom prvom učitelju Hazbiji Hukiću. Bio je rotor mojih početnih uspeha. Od njega sam naučio šta za sportistu znači redovan trening. Ulio mi je neophodno samopouzdanje i dodatno uticao da još više zavolim ovaj sport. Vozeći za Novi Pazar shvatio sam koliko je upornost bitna u sportu. Ni tada, ni sada nijedna trka za mene nije završena, čak ni ona u kojoj je zaostatak za vodećim prevelik. Naučio me je borbenosti. Da nije bilo njega i Novog Pazara danas ne bih znao da uživam u biciklizmu. Nikada u ovom gradu nije bilo pravih uslova za ovaj sport, koliko znam nema ih ni danas. Nismo imali kvalitetne bicikle, rezervne gume, mnogo toga, ali smo zato imali rezultate.
Početkom ove godine vratili ste se u Partizan?
-Nažalost, napustio sam moje Napolitance, ekipu Centri della calzatura zato što je zapala u finansijske probleme. To je jedini razlog. U trenutku kada je do mene doprla ta informacija sve ekipe kojima sam bio interesantan već su formirale sastav za ovu takmičarsku sezonu. Doduše, postojale su još neke kombinacije, ali nisam dugo razmišljao pre nego sam doneo odluku da se vratim u naš najbolji klub. Bolje je biti u Partizanu prvi vozač nego u nekom drugom biciklista koji radi za druge. Postoji još jedan, vrlo važan, razlog za povratak u Partizan. Sanjam i želim da nastupim na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Olimpijsku normu mogu da ispunim samo iz Partizana. Nije nebitno što sam već bio u ovom klubu, što sam sa svim vozačima veliki prijatelj i što sam se odavno aklimatizovao na život u Beogradu.
Ove godine Trku kroz Srbiju nije obeležila velikim rezultatom naša reprezentacija. Niko od naših vozača se na njoj nije posebno istakao. Jedna od etapa prolazila je i kroz Novi Pazar. Imali ste veliku želju da raširenih ruku, kao prvi presečete ciljnu vrpcu. U tome niste uspeli. Šta se dogodilo?
-Kao retko kada ove godine trka je bila iscrpljujuća. To svakako nije nikakvo opravdanje za loš ekipni rezultat. Ni pojedinačno se nismo proslavili. Tačno je da sam imao veliku želju da kao prvi uđem na cilj etape u Novom Pazaru. U tome su mi svesrdno pomagali svi naši reprezentativci. Međutim, bio je to jedan od onih dana kada vam ništa ne polazi od ruke. Za razliku od ostalih etapa Trke kroz Srbiju u kojima sam ja radio za druge, u toj je ekipa želela mene da dovede na postolje. Nije se moglo protiv više sile. Na nekoliko kilometara od cilja, na nizbrdici, imao sam dva gumi defekta. Stradali su prvo prednji, potom i zadnji točak. U tom trenutku ekipno vozilo sa rezervnim delovima nalazilo se na začelju kolone. Ostalo je malo vremena da se ogroman zaostatak nadoknadi. U Novi Pazar sam ušao kao dvanaesti.
n Koje su to trke koje biste posebno istakli iz prošle sezone?
-To su Điro d’ Friuli, najpoznatija trka iz serije koja je za rang niža od najkvalitetnijih, Tur d’ Fransa i Điro d’ Italije. Na njoj sam osvojio po jedno peto i osmo etapno mesto. Na kraju u generalnom plasmanu bio sam deseti, ali sa identičnim vremenom trećeplasiranog. Naša reprezentacija u sastavu- Der, Spasić, Dukić, Milivojević, Jovanović i ja zauzela je solidno šesto mesto. Na početku sezone imao sam odličan nastup u Trstu u trci svetskog kupa, koju sam završio kao drugi. Nisam bio nezadovoljan ni vožnjom na Mediteranskim igrama u Peskari. Zadovoljan sam kako je protekla prošla sportska godina, ali rezultate zbog kojih se bavim biciklizmom tek očekujem.
n Jedno period proveli ste u SAD, vozili ste za američko-srpski profesionalni tim Aerospejs. Po čemu pamtite taj period?
-Naši proslavljeni biciklisti Aleksandar Nikačević i Radiša Čubrić insistirali su da budem u toj ekipi. Bilo je to jedno zanimljivo iskustvo. U SAD proveo sam dve i po godine za nezaborav. Prošpartao sam na biciklu Ameriku od severa do juga. Najiskrenije biciklizam u ovoj zemlji ne doživljavaju kao u Evropi. Postoji čitav niz mnogo popularnijih sportova, ali je zato jako isplativo voziti drumovima Amerike. Pobednik jedne trke nagrađuje se sa 20.000 dolara, što je za naše uslove odlična cifra. Uglavnom se voze kružne trke sa deset prolaznih ciljeva. Pored glavne nagrade, posebno se vrednuju pobede na svakom prolaznom cilju. Njih ima deset, a nagrada iznosi 1000 dolara. Radi se o vrlo napornim trkama, jer je potrebno tokom jedne etape deset puta odsprintati. Bilo je tokom tih godina svega, i padova i rana. Iskustvo stečeno tamo u mnogome je doprinelo seriji dobrih rezultata koje sam ostvario po povratku u Evropu. Ostaće i sećanje na moj američki san, koji sam živeo u Šarlotu.
n Uskoro počinje nova sezona?
-I to duga sezona. Pripreme počinju za nekoliko dana. Trke u Evropi startuju krajem februara, kod nas u martu. Do 28. oktobra mi biciklisti smo non-stop u sedlu. Prinuđeni smo zbog zgusnutog programa da pravimo raspored trka koje ćemo voziti. Svoju formu tempiraću tako da najspremniji budem tokom juna i jula. To je period kada me očekuju najznačajnije trke. U to vreme je i Trka kroz Srbiju. Ove godine želim da se istaknem na njoj. Međutim, od mnogo faktora zavisi da li ću uspeti da je dočekam potpuno spreman. Recimo, pre četiri godine bio sam u izvanrednoj formi, ali kada su na red došlo najznačajnije trke polomio sam trtičnu kost.
n Pobede u trkama na hronometar i osvajanje brdskih ciljeva je ono što se od vas u ovoj godini najviše očekuje?
-Istina je da mi u biciklizmu najviše leže hronometar i brdske etape. Još kao dečak, u vreme treniranja atletike, voleo sam da se borim sam sa sobom. U mnogim prilikama isprobao sam dokle dosežu moje granice izdržljivosti. Kako kod hronometra, tako i u brdima sam si u borbi sa štopericom. Tu sam najjači, uvek na svom terenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
