Čuveni roman „Tesa od D’Ubervilovih“, „planuo“ je u državama Zapada, zahvaljujući činjenici da je to delo Tomasa Hardija citirano u knjizi „Pedeset nijansi – siva“, koja je ovog leta postala planetarni hit. Procenjuje se da je samo u Velikoj Britaniji u protekla dva meseca prodato više od dva miliona primeraka Tese, čija sudbina umnogome podseća na priču o Anastaziji, naivnoj i nevinoj junakinji „Pedeset nijansi“.
U trenutku kada upoznaje mladog bogataša Kristijana Greja, čije prezime predstavlja očiglednu asocijaciju na naziv romana, Anastazija, studentkinja književnosti, piše esej upravo o Tesi. Ipak, za razliku od zlosrećne Hardijeve heroine koja tuđom krivicom i za tuđ račun trpi nasilje u različitim pojavnim oblicima, junakinja autorke, koja piše pod pseudonimom EL Džejms, svesno se upušta u sadomazohistički odnos sa Grejom.
Poput Geteovog Mefistofelesa, Grej nudi Anastaziji ugovor, u kojem joj precizira šta se od nje traži ako želi da se upusti u ljubavnu vezu sa njim. Taj „pakt“ pokazuje da je mladi bogataš zapravo sadista opsednut potrebom da dominira ženama, odnosno „naopaka verzija“ šarmantnog, prefinjenog i uljudnog gospodina Darsija iz romana Džejn Ostin „Gordost i predrasuda“. Da bi Anastaziji bilo „kristalno jasno“ o čemu je reč, Grej joj pokazuje takozvanu „Crvenu sobu“, prepunu seksi-igračaka, ali i sprava za mučenje devojaka koje se nakon zaključenja ugovora drznu da odbiju neku njegovu molbu.
Ne treba da posedujete istančan njuh za književnost da biste predvideli da će do kraja romana Anastazija balansirati na tankoj žici naklonosti, ljubavi i prezira prema Greju, po principu „bitanga i princeza par“. Baš kao što Tesu privlači Ejndžel Kler, koji je, uprkos imenu daleko od anđeolikog bića, prostodušna heroina „Pedeset nijansi“ ne može da odoli čoveku mračnih poriva. Dok su u Hardijevom romanu, čiju okosnicu zapravo predstavlja ideja o determinizmu, koja se ispoljava kao ispaštanje grehova predaka, nasilje i stradanje glavne junakinje konkretni, u delu objavljenom tačno 120 godina posle „Tese“ sve vrvi od nagoveštaja zlostavljanja. Značajna razlika između navedenih romana odnosi se i na tretiranje i opis seksualnih odnosa. Ilustracije radi, čitalac iz niza pažljivo sročenih nagoveštaja shvata da je Tesa postala žrtva silovanja protuve Aleka D’Ubervila, a Anastasija od Greja dobija direktnu poruku da se upušta u vrlo surovu igru. U stilu družbenika don Vita Korleonea, udvarač čudnih sklonosti poručuje devojci da je u obavezi da poštuje zavet ćutanja, odnosno da sve što se dogodi između njih ostaje iza vrata „Crvene sobe“, poznate i kao „Igraonica“.
Brojni kritičari tvrde da se draž „Pedeset nijansi – siva“ krije u eksplicitnom opisu seksualnih scena, kao i da je osnovna svrha nagoveštenog nasilja da drži čitaoca sve vreme u neizvesnosti, ali ne možemo da se otmemo utisku da je mnogo toga u romanu već viđeno. Kako reče Erika Džong „gospodin Grej vodi mladu ženu na krajnje predvidivo istraživanje sadomazohizma u Crvenoj sobi opremljenoj bičevima i lancima. Ne samo da je ovaj odnos moći između muškaraca i žena staromodan u najvećoj meri, nego i jako stenjanje priziva pornografiju prošlosti toliko da postaje neugodno“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
