Sirmijum, mesto kvalitetne proizvodnje

Pored obilaska Kompleksa Carska palata, bazilike Svetog mučenika Dimitrija i drugih značajnih lokaliteta, u lapidarijumu Muzeja Srema organizovana je i eksperimentalna radionica rimske keramike, na kojoj su mnogobrojni gosti imali priliku da se bliže upoznaju sa tehnikama izrade keramike u Sirmijumu, nekada jednoj od prestonica moćne rimske imperije.

„Rei Cretaria Romanae Fautores“, ili „Udruženje stručnjaka proučavalaca rimske keramike“, osnovano je 1957. godine sa jasnim ciljem da sabere one koji svojim naučnim radom žele da istraže sve osobenosti vezane za keramiku starog Rima. Danas, ovo udruženje ima preko 2.000 članova i sastaje se svake druge godine, po mogućstvu, u drugoj zemlji.

– Drago mi je što smo ove godine mi domaćini ovog kongresa koji tradicionalno okuplja veliki broj poznatih istraživača rimske keramike i poštovalaca antičkog Rima. Kongres je organizovao Narodni muzej u saradnji s beogradskim Arheološkim institutom sa ciljem da gostima predočimo sva naša saznanja vezana za kasnoantičku i ranovizantijsku keramiku, jer naš glavni zadatak na ovom kongresu jeste bio da damo odgovor na pitanje da li ovaj period predstavlja kraj ili, pak, kontinuitet poznate rimske produkcije – istakla je dr Tatjana Cvjetičanin, direktorka Narodnog muzeja.

Predsednik „Rei Cretaria Romanae Fautores“ dr Filip Kenrik je istakao da je ovo bila odlična prilika da se oni koji su prvi put u Srbiji upoznaju ne samo sa prošlošću naroda koji su ovde živeli nego i sa sadašnjicom nekada značajne prestonice.

– Veoma sam zadovoljan programom koji je za nas pripremljen, jer smo se upoznali sa svim bitnim stvarima koje su se dešavale na ovom području u periodu rimske imperije. Obišli smo nekoliko starih rimskih gradova širom Srbije i upoznali se sa keramikom koja je tamo pronađena. Mnogo smo dobili time što smo bili gosti Narodnog muzeja – istakao je dr Kenrik.

Objašnjavajući zbog čega su učesnici kongresa posetili i Sremsku Mitrovicu, direktorka Narodnog muzeja dr Tatjana Cvjetičanin napomenula je da Muzej Srema ulaže mnogo truda kako bi se keramika koja se proizvodila u Sirmijumu sačuvala.

– U Sirmijumu se proizvodila kvalitetna keramika koja se posle izvozila u unutrašnjost imperije. Upravo zbog toga, nama je bilo jako važno da goste dovedemo ovde, na sam izvor stvaranja, rekla je dr Cvjetičanin.

Nikola Stokanović, direktor Muzeja Srema, kaže da je Muzej još 2006. godine pokrenuo niz aktivnosti kako bi se vratio stari sjaj keramičkim posudama Sirmijuma. – Radovi koji su pre četiri godine pokrenuti u okviru Projekta očuvanja kulturne baštine Vojvodine, završeni su 2009. godine, kada smo organizovali i veliku izložbu. Zahvaljujući radu naših konzervatora i eminentnog stručnjaka Jožefa Erdeljija iz Novog Sada, obradili smo 80 komada keramičkih eksponata sa raznih lokaliteta Sirmijuma, koje su naši gosti i ovom prilikom mogli da vide. Pored toga, organizovali smo i eksperimentalnu radionicu da bismo gostima približili tehnike obrade keramike karakteristične za ovo podneblje. Koliko vidim, gosti su zadovoljni, pa se nadam nastavku saradnje – objasnio je Stokanović.