Rimska ploča otkrivena 1865, Narodni muzej Srbije Foto: Muzej rudničko-takovskog krajaI sama planina je dobila ime po rudarenju – Rudnik. Značajni je rudarski centar, bukvalno od praistorije pa do danas. Ali, ne samo to. Zahvaljujući rudarenju postaje i trgovačko-ekonomsko, kulturno, poltičko i versko središte na severu srednjovekovne Srbije. A, kada smo već kod „iskopavanja” za planinu Rudnik su vezana ona prva prava arheološka u obrenovićevskoj Srbiji.
Sve to, ali i još mnogo toga, prikazano je na izložbi „Rudnik: Arheološka otkrića (1865-2025)” autora Ane Cicović, muzejskog savetnika Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Mlanovca i dr Dejana Radičevića, docenta na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu otvorenoj krajem prošlog meseca u Galeriji Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu.
Izložba je posvećena 160 godina arheoloških istraživanja planine Rudnik, jednog od najznačajnijih arheoloških i istorijskih prostora u Srbiji. Kroz arheološke nalaze i istorijsku građu predstavljen je kontinuitet života na Rudniku – od praistorije i antike do srednjeg veka, kada ovaj prostor postaje važan rudarski, privredni i politički centar srpske države.
Postavka donosi presek arheoloških istraživanja započetih još 1865. godine, otkrivajući utvrđenja, crkve, nekropole, rudarska okna i brojne pokretne nalaze koji svedoče o bogatstvu i značaju ovog prostora kroz vekove.
Prapočeci rudarenja ali i arhelogije u Srbiji
– Izložba je posvećena 160 godina arheoloških istraživanja u Srbiji, konkretno na Rudniku, gde su obavljena prva istraživanja u Srbiji, i možemo videti jedan presek tih istraživanja od praistorije pa do osmanskog perioda, kaže za Danas Ana Cicović, koautorka postavke.
Prema njenim rečima, autori su se potrudili i za ovu postavku pozajmili predmete iz mnogih ustanova u Srbiji, kao što su Narodni muzej Srbije, Etnografski muzej, muzeji u Aranđelovcu, Čačku i Kragujevcu, ali u Kragujevcu su izloženi mahom predmeti iz zbirke Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu. Kako bi posetiocima „približili”, lakše i bolje dočarali periode i epohe na Rudniku postavka obiluje i sjajnim ilustracijama Đorđa Grbovića.
– Ovde su predstavljeni praistorijski predmeti koji su iskopani u Ljuljacima i Dobrači, koji pripadaju bronzanom dobu, poput minijaturne urne (Ljulaci), uvodi nas u priču o Rudniku Ana Cicović.
Jedna priča je vezana za istorijat rudarenja na rudniku, onoga što je planini dalo i ime, a arheologija je pokazala da to ima više milenijumsku tradiciju. Dakle, da se rudarilo od praistorijskih vremena do dana današnjeg. I tu je Rudnik, recimo, jedinstven slučaj kod nas, budući da nikad nigde nemamo takav kontinuitet, nadovezuje se na kloleginicu dr Dejan Radičević.
– Istraživanja na Prljuši, praistorijskog rudnika, su za sada pokazala rudarenje od bronzanog doba, ali se ne zna tačno kada je ono započeto. Čak ima pretpostavki da je do toga moglo da dođe tamo u kasnom neolitsko-bakrenom dobu, dakle, u toj finalnoj fazi vinčanske kulture, pojašnjava naš sagovornik.
Hram Majke Zemlje i ploča Septimija Severa
Što se tiče istraživanja antičkog perioda Rudnika, prva iskopavanja 1865. godine (Šafarik) kada je pronađena rimska ploča koja je stajala na jednom hramu (takođe dočaran ilustracijom), i ona govori o obnovi hrama za vreme cara Septimija Severa (193-211.).
– Predmeti koji su izloženi uglavnom su slučajni nalazi pronađeni i uglavnom pripadaju Narodnom muzeju Šumadije. Možete da vidite krčage, zatim ovde imamo dve opeke sa otiskom životinjskih šapa, zatim fibule ili kopče, kao i rimske lampe, nabraja Ana Cicović.
Izuzetno dragoceno svedočanstvo o rudarenju u rimsko doba je, sada ta čuvena ploča, koja je „pokrenula” Šafarik da dođe na Rudnik 1865. i obavi ta prva iskopavanja, smatra i dr Radičević.
– Hram je služio rudarima i bio je posvećen, boginji Majci Zemlji, zaštitnici rudara, i izuzetno je jedinstveno svedočanstvo o rudarenju na Rudniku. Mada mi ne znamo kako se rudnik zvao u rimsko doba, ali to su izuzetni podaci o tome koliki je značaj i ova planina imala, a za Rimljane je rudarenje, je bilo jedna od osnovnih ekonomskih delatnosti, smatra on.
Ploča vlastelina Žarka i medaljon kneza Lazara
U srednjovekovnom delu je izložen srednjovekovni novac, srpski, ali i iz drugih zemalja iz tog perioda, koji je pronađen na Rudniku (ono što je prikazano na kovanicma uveličano da bi moglo bolje da se vidi).
Poseban deo postavke posvećen je alatu, kako običnom poljoprivrednom, tako i rudarskom.
– Rudnik je poznat po rudarstvu, kome duguje i svoje ime, tako da smo izložili i jedan odlivak srebra. Analizom smo utvrdili da je izvanredne čistoće. Tu su posude koje su služile kao topionici, da se metal izliva iz njih, kao posuda sa ostacima rude, navodi Ana Cicović.
Prema njenim rečima, posebna zanimljivost i raritet je set tegova za merenje plemenitih metala.
– Iako su pojedini slični tegovi ponegde pojedinačno pronađeni na teritoriji Srbije, ali još uvek niko nigde sem na Rudniku nije našao ceo komplet, ne bez ponosa ističe muzejska avetnica Cicović, pojašnjavajući da ja svaki teg određene težine, ali su se sklapali ili umetali jedan u drugog. Zbog toga se zovu „tegovi u obliku gnezda” ili „tegovi u obliku čaše”.
Dakle, sve se ponavlja u srednjem veku.
– Značaj Rudnika raste od vremena kralja Dragutina kada se ponovo „kreće” sa rudarenjem. A, onda se uz rudarenje razvija trgovina i zanatstvo, i to sve Rudnik krajem 14, pa kroz prvu polovinu 15. veka pretvara u najznačajniji ekonomski centar na severu Srbije svog vremena, ističe Radičević.
Iz te epohe je i nadgrobna ploča vlastelina Žarka sa viteškom kacigom sa čelenkom i ćiriličnim natpisom Žarko, kao i matrica za pehar (pronađena 2015. godine) kneza Lazara Hrebeljanovića.
– Matrica je služila da se napravi medaljon koji bi bio na peharu kneza Lazara Hrebeljanovića. Ne znamo da li je taj pehar naručio sam knez Lazar ili je neko poručio da se uradi kao poklon knezu, ali uglavnom ta matrica je sačuvana, upućuje nas i u ovu tajnu drevnog Rudnika Ana Cicović.
Rudnička niska bisera crkva i manastira
Kroz tursko, austrijsko i novovekovno ustaničko doba nastavlja se rudarenje do dana današnjeg.
– Osim tragova rudarenja, ono što je posebno zanimljivo kroz dosadašnja istraživanja jeste rudnička Sveta Gora – bogatstvo sakralnih spomenika, crkava i manastira na padinama Rudnika. On je praktično okružen srednjovekovnim crkvama i manastirima. Na samom rudničkom trgu, koji je bio jedna kompleksna sredina, mešovita, u kojoj je bilo i katolika, do sada su otkrivene tri pravoslavne i jedna rimokatolička crkva, u tom centralnom naselju, skreće pažnju na još jedan segment ove „rudničke priče” dr Dejan Radičević.
Po njegovom mišljenju dolina Majdanske reke, dolina Jasenice, Gornja Jasenica, od Dića i Bosute pa do Vraćevšnice, je zapravo jedna „niska duhovnih bisera”.
– To su srednjovekovne crkve, koje podiže rudnička vlastela, onaj imućni sloj, koji je to postao zahvaljujući tome što je ceo kraj bogat i razvijen. Oni podižu svoje zadužbine, a neke od njih prerastaju i u opštežiće, manastire koji ostaju aktivni i do dana današnjeg. Tako da i po tome je Rudnik jedan jedinstven slučaj, ističe on.
To su manastiri koji se nalaze u Gornjoj Jasenici: Nikolje u Šatornji, Voljavča, Petkovica kod Stragara, Vraćevšnica… U Bosuti je takođe bio manastir kao i Đurine ćelije u selu Manojlovci… kao i srednjovekovne vlastelinske crkve u Dićima, Ramaći… nabraja Radičević.
Dakle, po njemu, i to je zaista izuzetno svedočanstvo o sjaju tog vremena i o bogatstvu tog kraja u 14. i 15. veku.
Izložbu „Rudnik: Arheološka otkrića (1865-2025)” koja, kako sami autori njene postavke kažu otkriva vekove ispod površine jedne od najpoznatijih planina u Srbiji posetioci u Kragujevcu u Narodnom muzeju Šumadije mogu pogledati do 24. aprila.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
