Sitne ptice pevačice posebno ugrožene od krivolovaca u Srbiji 1Foto: printscreen, I.M.

Krivolov u Srbiji nije dovoljno u fokusu u medija i javnosti, retko se priča o ovoj temi i mnogi ne znaju šta zapravo krivolov predstavlja, zaključak je panel diskusije, koju je realizovao Međunarodni festival zelene kulture Green Fest u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, WWF Adriom i Koalicijom 27.

Između ostalog, na panelu je bilo reči i o merama koje se sprovode za sprečavanje i suzbijanje krivolova, ali i kako treba unaprediti saradnju između nadležnih organa, organizacija civilnog društva i građana u efikasnom sprečavanju krivolova u Srbiji.

Panel je otvoren opštom pričom o tome šta predstavlja krivolov i kada i kako dolazi do krivolova, što je objasnio pravnik Radosav Karličić ispred Lovačke komore Srbije.

„Lov i krivolov su dva antipoda. Krivolov se definiše kao ubijanje divljači na nelegalan način prema zakonima o divljači i lovstvu“, rekao je Karličić i dodao da „postoji mesto i vreme gde i kada je lov zabranjen u zakonicima, krivolov predstavlja i mesto gde se lovi bez ovlašćenja“.

Za vršenje krivolova su predviđene novčane kazne ili kazne zatvora od šest meseci do tri godine u zavisnosti od toga šta se kriši. Krivolov predstavlja lakša krivična dela, istakla je panelistkinja Branislava Vučković, predsednica skupštine Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije kao i zamenica javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Davor Marković ispred Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, ističe da se najviše susretao sa sredstvima za masovno uništavanje divljači, a u to ubraja klopke, vabilice i žive mamce.

Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine formirana je krajem februara ove godine sa ciljem da rasvetle ekološki kriminal i da probude svest kolegama i Ministarstvu za zaštitu životne sredine o ovom problemu, ali i da svest prošire i široj javnosti.

Živica Munćan, načelnik ove jedinice, istakao je da postoje velike nedoumice u zakonima oko njihovih članova i da je to nekada i problem.

„Krivolov sigurno može da se smanji. Mnoge divlje životinje su nezaštićene, zato će se raditi na tome da se ošto kazni krivolov“, dodao je Munćan.

„Mislim da Evropska unija može da pomogne Srbiji kada govorimo o krivolovu i zaštiti na različite načine“, rekao je Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena Delegacije EU u Srbiji i naveo da Srbija treba da poboljša svoje zakone, jer implementacija zakona može da bude problem.

Avinjon je skrenuo pažnju da dok god ljudi nisu svesvi da rade van zakona, postoji problem i dodao je da ne smeju postojati rupe u zakonu jer će te rupe u zakonu ljudi uvek tražiti.

„Srbija mora da zabrani trovanje i ubijanje životinja“, istakao je Avinjon.

Radosav Karličić istakao je da „krivolov ima dosta niske kazne“ i dodaje da se nada da će Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine funkcionisati i sarađivati sa organizacijama protiv krivolova.

Marković je na panelu istakao problem sa masovnim lovom sitnih ptica pevačica u Srbiji gde dolazi do toga da se ljudi oglašavaju na društvenim mrežama putem kojih se obavlja njihova prodaja.

Naglašava da je ključno rešenje za prestanak bavljenja krivolovom zapravo „svest da će vas stići ruke zakona“, a na rad Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine ističe samo reči hvale i profesionalno obavljanje posla na terenu.

Na konstantno kršenje zakona i aktivno bavljenje krivolovom Avinjon govori da „ako je jedini način da se preživi taj da se ne poštuju zakoni onda imamo problem u društvu“ i da je veoma važno poboljšati lokalnu ekonomiju.

Na sve navedene probleme, Vučković dodaje i da je važno edukovati građane, jer su životinje i biljke javni interes i treba ih štititi.

Karličić kaže da su dela krivolovaca nevidljiva, a da ono što su učinili postaje vidljivo tek u budućnosti i da je zato važno ujediniti nadležne organe sa građanima i udruženjima, a Munćan dodaje da za sve one koji budu uhvaćeni u krivolovu važi oduzimanje oružja.

Kao ključna rešenja panelisti navode da je važno da građani prijavljuju krivolov ukoliko sumnjaju da se dešava, ali i da treba prikupljati što šire dokaze kako bi uspešnost bila veća.

Na pitanje da li će Evropska unija pomoći Srbiji i na koji način, Avinjon kaže da misli da postoje dva načina da se posmatra ovaj problem. Srbija može da zamoli EU za pomoć oko različitih misija, ali treba i bilateralne zemlje zamoliti za pomoć takođe.

Dodaje da je važno da Srbija vidi kako su to slične zemlje uskladile zakone i rešili problem sa krivolovom, te su negde čak potpuno uklonili isti.

Avinjon posebno ističe i naglašava da je najvažnije spojiti i ujediniti ljude i da je ključ svega u umrežavanju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.