Smrt staroga kralja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poljska knjizevnost je medju najvecima u Evropi. Da li su pet nobelovaca, od kojih je cetvoro stvaralo na poljskom dok je Singer pisao na jidisu. Srpskoj citalackoj publici najpoznatiji je Ceslav Milos, jer je on najvise prevodjen ovde, od svih nobelovaca, dok se na primer o Hajnriku Sjenkijevicu, Vladislavu Rejmontu i Vislavi Simborski nesto manje zna, ali nisu nepoznati nasoj knjizevnoj javnosti. Moze se sa sigurnoscu reci da je izmedju dva velika svetska rata poljska knjizevnost bila najveca.A najveci centar te najvece knjizevnosti bio je Univerzitet u Krakovu, gde se skolovao i nas jedini nobelovac IVO ANDRIC. Iako se Ceslav Milos predstavljao kao pesnik, on je u stvari bio veliki prozni pisa, a jedno vreme i diplomata Poljske u Parizu. Posebno je interesantna zbirka eseja „Zarobljeni um“, gde je opisao staljinizam i totalitarizam poljskog drustva posle Drugog svetskog rata, kada je ova drzava pripala istocnom lageru. Medju velikim poljskim knjizevnicima kao sto su Adam Mickijevic, Jan Kohanovski, Stanislav Vitkijevic, ubraja se i jedan nas Pirocanac Branislav Cirlic.