Socijalni radnici u sredu organizuju protest ispred Vlade: U kakvim uslovima rade ti ljudi i zašto nisu pristali na povećanje plate za 700 dinara?

Socijalni radnici okupljeni u Sindikatu zaposlenih u socijalnoj zaštiti prekinuli su pregovore sa nadležnima oko jedinstvene cene rada i podizanja kojeficijenta, navodeći da “nisu hteli da pristanu na poniženje mizernim povećavanjem plata od 700 do 1.500 dinara po radniku”.

Odbili su, kako kažu, i predlog ministra Nikole Selakovića da se radnicima do kraja godine dodeli samo jednokratna pomoć od 10.000 dinara.

Protest ispred Vlade zakazali su za 6. decembar, simbolično u pet minuta do 12 časova. To je, kažu, prva faza koja ako ne da rezultate vodi u radikalizaciju, odnosno štrajk upozorenja koji najavljuju za 15. decembar.

„Nikome od nas nije cilj da se obustavlja rad i protestuje, ali ne želimo više ni da slušamo izgovore kako nema i ne može, jer smo po uslovima rada zajedno sa prosvetom najgori sistem u sistemu javne uprave u državi“, izjavila je za Danas predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Mirjana Veljović i pozvala kolege iz socijalne zaštite da se odazovu protestu.

Socijalni radnici traže…

Traže izmenu sistema obračuna zarada kroz utvrđivanje jedinstvene cene rada za sve radnike na nivou od najmanje 5.420 dinara i izmena koeficijenata u cilju pravičnijeg obračuna i vrednovanja rada svakog radnog mesta, što treba da dovede do povećanja zarada za najmanje 40 odsto na poslovima sa SSS, najmanje 43 odsto za stručne radnike i najmanje 50 odsto za tehničko i pomoćno osoblje.

Takođe traže hitan početak pregovora radi zaključenja novog kolektivnog ugovora sa unapređenim položajem radnika (priznavanje ukupnog minulog rada, povećanje obima prava kod solidarnih pomoći i unapređenje rada i položaj sindikata), kao i hitno zapošljavanje radnika.

Veljović navodi da, prema Uredbi o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, trebalo bi da ima 9.226 zaposlenih, međutim, naglašava da ne postoje normativi dok se problematika sve više usložnjava, te je nemoguće postići pritisak posla sa postojećim kapacitetima.

Prema njenim navodima, sistemu socijalne zaštite nedostaje više od 1.000 stručnih radnika, jer iz dana u dan ljudi odlaze zbog preopterećenosti poslom i loših uslova, a mladi zbog niskih zarada nisu voljni da dođu da rade.

„U ustanovama socijalne zaštite hronično nedostaju negovatelji, administrativno tehničko i pomoćno osoblje, a odavno postoji i potreba za povećanjem broja stručnih lica, diplomiranih socijalnih radnika, kojih bi, po Pravilniku o organizaciji rada centara za socijalni rad, trebalo da bude više od 50 odsto zaposlenih, a ostale struke bi trebalo da budu psiholozi (ima ih oko 350) i pedagozi (oko 430). Ovo pravilo se ne poštuje tako da sada svi rade sve, uvođenjem metoda vođenja slučaja. Voditelji slučaja trebalo bi, po pravilu, da budu kvalifikovana i stručna lica sa licencom za rad, a njihovi profili su diplomirani socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, specijalni pedagozi, andragozi“, ističe naša sagovornica.

Sve ovo, kako kaže, odražava se i na kvalitet usluga i mera koje pružaju pojedincima i porodicama iz domena porodično pravne i socijalne zaštite.

„Centar za socijalni rad je dužan da sve zahteve korisnika primi, evidentira i oformi predmet kojim se zadužuju voditelji slučaja. Za svaki takav predmet potrebno je sprovesti stručni postupak po strogo utvrđenim procedurama i protokolima o postupanju. Od složenosti zahteva zavisi vremenski rok koji je potreban za rad na predmetu. Ako u istom danu, recimo, radnik dobije pet predmeta sa prijavama za nasilje u porodici koji po pravilniku treba da imaju prioritet u postupanju – nemoguće je da svih pet budu na isti način procenjeni i da se reaguje po prioritetu imajući u vidu i broj predmeta koji po zaposlenom bude u proseku od 300 do 500 predmeta, a negde i više, sve zavisi od veličine centra“, objašnjava Veljović.

Dodaje da propusta ima i da su kao sindikat uvek bili za to da se isti utvrde.

„Ako godinama upozoravate da će se nastaviti loš trend kada govorimo o kvalitetu rada i niko vas ne sluša i ne preduzima ništa vi jednostavno morate da izađete na ulicu i tu podignete svoj glas. Dodatni problem je što reforma nije završena, što postoji loša sistematizacija na nivou ustanova, što platni razredi nisu ni na vidiku, a sa druge strane zaposleni su premoreni, iscrpljeni, sistemski izmučeni, prava radnika se krše na svakom koraku, poslodavci ne poštuju kolektivni ugovor“, ističe ona.

Iako smo uputili pitanja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore da li će ispuniti zahteve i poboljšati uslove rada zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

Socijalni radnici iz Beograda: „Naše stolice nisu udobne fotelje“

Istovremeno, i zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, u dopisu dostavljenom Danasu, navode da su godinama ukazivali da nedostatak stručnih kadrova, uslove rada, veliki obim posla, niske plate…ali da su zauzvrat dobilali od nadležnog ministarstva odgovor da je zabrana zapošljavanja (osim stranačkog) i razna druga obećanja koja su dovela, kako kažu, do potpunog urušavanja socijalne i porodično – pravne zaštite.

“Umesto traženog, dobili smo nepotreban i enormno skup informacioni program koji ničemu ne služi i koji je usporio i potpuno blokirao naš rad, dobili smo nestručno rukovodstvo na svim nivoima koji isključivo rade za lične ili stranačke potrebe, dobijali suptilna upozorenja i pretnje disciplinskim postupcima. Urušeni su humanistički zakonski okviri na kojima počiva ova delatnost, a ojačali pojedinci koji su nestručni i ne dorasli ovom pozivu”, navode zaposleni i dodaju u kojim uslovima rade:

“Većina zaposlenih i dalje radi u davno zaboravljenim i dotrajalim zgradama u skučenim i mračnim prostorijama, sa rešetkama na prozorima kao da im posao nije `dovoljno robija` i srećni ako dva puta godišnje dobiju potrošni materijal u vidu toalet papira i sredstva za ličnu higijenu. Naše stolice nisu udobne fotelje, već rasklimatani, prljavi i skoro rashodovani inventar koji, što da ne, može da izdrži još koju godinu. Naši korisnici su isključivo naš problem. Oni koji treba da štite Zakon i brinu o nama nezakonito troše novac, izmišljaju fantomske organizacije za izmišljene projekte i poslove i bez trunke savesti upiru prste u nas zaposlene za svaku moguću i nemoguću grešku u poslovima – javnim ovlašćenjima koje obavljamo”, navode u saopštenju zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

Šta kažu u Komori socijalne zaštite

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić ističe za Danas da veliki broj pojedinaca, porodica i čitavih grupa građana imaju potrebe za uslugama i pravima koje su u nadležnosti centara za socijalni rad, ali da se ipak čini da su građani nedovoljno informisani o nadležnostima i načinu funkcionisanja centara za socijalni rad.

„Često smo u situaciji da se o ovim ustanovama vode negativne kampanje, da su građani nezadovoljni, da smatraju da ove ustanove nisu dovoljno responzivne za brojne probleme sa kojima se građani susreću. A u stvari, centri za socijalni rad pokrivaju širok spektar prava i usluga koje su namenjene podršci korisnicima i njihovim porodicama. Oni imaju obavezu da procene potrebe i stanje korisnika i porodica i da u odnosu na problem koji prepoznaju korisnicima pruže ili ih upute na korišćenje nekih usluga, preduzimaju mere iz oblasti porodično – pravne zaštite, pokreću određene postupke pred sudom, učestvuju u zaštiti korisnika i pomažu mu da prevladaju postojeće probleme. Cilj nije da građani što duže budu „zavisni“ od sistema socijalne zaštite već da se što pre osposobe za samostalan život“, objašnjava ona, dodajući da korisnici centara za socijalni rad može da bude svako od nas, u nekom životnom dobu.

Perić navodi da se efektivnost centara za socijalni rad najčešće, vrlo površno, posmatra kroz prizmu nedostatka broja zaposlenih i opterećenost stručnih radnika poslom.

„Svakako da je odgovarajući broj zaposlenih na poslovima stručnog rada jedan od imperativa da bilo koji sistem funkcioniše, ali ništa manje nisu biti ni drugi faktori. Broj građana i porodica koji imaju potrebu za sistemom socijalne zaštite je sve veći, ne samo u domenu materijalne podrške, već i potrebe za obezbeđivanjem zaštite dece, veliki broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja, veliki broj starijih lica o kojima nema ko da brine, veliki broj lica sa intelektualnim i mentalnim teškoćama bez odgovarajuće porodične podrške i sl. Problemi sa kojima se suočavaju građani su brojni i čini se sve složeniji, pa se često jedna porodica pored toga što je materijalno deprivirana, ima i nerešeno stambeno pitanje, člana porodice koji ima određenih zdravstvenih problema i neke druge probleme“, navodi direktorka Komore socijalne zaštite.

Naglašava da složenost situacije u kojima se građani nalaze, zahtevaju brzu, koordiniranu reakciji više sistema, a nekada je saradnja sa drugim sistemima neodgovarajuća.

Prema njenim rečima, trenutno u 170 centara za socijalni rad širom Srbije radi oko 1.700 stručnih radnika, koji pružaju usluge za više od 700.000 građana, koliko ih koristi neke od usluga i/ili prava iz oblasti centara za socijalni rad.

„Ako uzemo u obzir sve veći broj prijava i potreba za uslugama centra za socijalni rad i sve složenije probleme, i vrlo oskudne resurse u zajednici, shvatićemo koliko je zahtevno i izazovno raditi u centru za socijalni rad“, zaključuje ona.

Radili bez odmora tokom kovida a nemaju pravo na neodređeno

Vlada je odobrila prijem radnika u zdravstvu koji su bili angažovani za vreme epidemiološke situacije, kovida, ali nažalost za socijalnu zaštitu to nije odobreno iako su, kako kaže Mirjana Veljović, svi zaposleni u ustanovama radili u karantinskim smenama i to protivzakonito preko 14 dana, bez odmora i daleko od svojih porodica.

„Radnici su to sve izneli, a za to vreme su dobili samo jednokratnu pomoć od 10 hiljada dinara bez adekvatnog povećanja zarada“, navela je ona.

 Uvek na meti nezadovoljnih građana

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić kaže da je jedan od uslova da bi stručni radnici u centrima za socijalni rad obavljali efikasno svoj posao – bezbednost zaposlenih, ali da je ona aktuelno veoma ugrožena.

“Zaposleni su izloženi različitim ispoljavanjem nezadovoljstva građana, koji ne koriste legalne načine da se bore za svoja prava kada procene da nisu ostvarili nešto već koriste pretnje, ucene, verbalne a ne retko i fizičke napade na zaposlene. Ovakve situacije se ne dešavaju samo na radnom mestu, već su zaposleni izloženi pretnjama, iznošenjem ličnih podataka, podataka o članovima njihovih porodica i u javnom prostoru, na različitim portalima, medijima, društvenim mrežama. Što svakako negativno utiče na obavljanje njihovog posla”, ističe Perić.