Nedopustivo je netransparentno vlasništvo u medijima. Ne možemo dopustiti da velike količine javnog novca idu u medije bez kontrole – izjavio je juče komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Johanes Han. On je na konferenciji o slobodi izražavanja i medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj „Speak up“ u Briselu kazao da su mediji merilo spremnosti zemalja kandidata za članstvo u Uniji, ruku pod ruku sa ekonomskim upravljanjem i vladavinom prava.
Autocenzura u zemljama u tranziciji negativno utiče na slobodu medija, istakao je Han.
„Raznovrsnost glasova (medija) je važna, a u nekim državama kandidatima ima sve manje raznovrsnih glasova i istraživačkog novinarstva. Da li to znači da vlade savršeno funkcionišu i da ne postoje nikakve istrage o korupciji? Nažalost, sumnjam da je tako“, rekao je komesar EU.
Han je takođe kazao da je potrebno nijansirano umesto crno-belog izveštavanja o pojedinim temama i uspostavljanje kulture kompromisa. „Građanima je potrebno kvalitetno novinarstvo kako bi razvili kritički način razmišljanja. To su, u stvari, pravi Evropljani“, naveo je Han.
On je zaključio da „ponekad same vlade doprinose klimi straha demonizujući one koji kritikuju vlast“. „Uveravam vas da mi ovo veoma ozbiljno shvatamo“, rekao je komesar.
Ulrike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta, takođe je naglasila značaj transparentnosti vlasništva u medijima jer bez transparentnosti „demokratija ne može da funkcioniše“.
„Potrebno je biti hrabar na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, ali i u EU“, kazala je Lunaček govoreći o ključnom značaju istraživačkog novinarstva kada je rečo istragama o korupciji i javnim nabavkama.
„Na Zapadnom Balkanu – u Srbiji i Crnoj Gori – postavlja se pitanje zaštite novinara od nasilja. I dalje dobijamo izveštaje o pretnjama i napadima, a potrebno je doći do počinioca, ali i nalogodavaca“, rekao je Nils Muižnieks, komesar za ljudska prava Saveta Evrope.
Povodom nedavnih protesta u Crnoj Gori, Muižnieks je kazao da je dužnost policije da zaštiti novinare i da je bitno očuvati pluralizam u medijima.
„Pozdravljam reforme sprovedene ove godine u Srbiji, ali da bi napredak trajao političari treba da prestanu sa huškačkim komentarima koje upućuju novinarima“, rekao je Muižnieks.
Položaj medija u Turskoj naročito je apostrofiran na jučerašnjoj konferenciji. Muižnieks je podsetio na upade policije u opozicione medije uoči izbora u prošlu nedelju, isključivanja struje, hapšenja i veliki broj podnetih krivičnih prijava zbog defamacije i klevete predsednika.
„Turske vlasti izgleda imaju nameru da pojačaju kontrolu na društvenim mrežama, pošto su povećale svoja ovlašćenja i ponovo uvele odredbe koje je poništio ustavni sud“, rekao je Muižnieks dodajući da najveći broj zahteva za blokiranje Tviter naloga dolazi upravo iz Turske.
„Ne možemo imati pravnu državu a da postoje brojni sudski procesi protiv novinara samo zato što su kritikovali državne zvaničnike. Nema odgovarajuće zaštite građana ako novinari žive u strahu, a počinioci se ne gone“, rekao je Johanes Han.
Napadi na medije u Turskoj treba da budu oštro kritikovani, rekla je Ulrike Lunaček. „Čak i ako uzmemo krizu u EU sa velikim brojem izbeglica koje dolaze – a uz koju ide i kriza solidarnosti i političke volje – to ne znači da treba da ostavimo po strani kritike u vezi sa slobodom medija“, rekla je Lunaček.
Ona je kritikovala Hana zato što ovu konferenciju nije organizovao pre izbora u Turskoj.
Među turskim novinarima koji su bili prisutni na konferenciji u Briselu provejavalo je nezadovoljstvo zbog odnosa EU prema Turskoj i pozdravljanja sa onima čije su „ruke okrvavljene“.
U Turskoj 24 novinara u zatvoru
U Turskoj su trenutno 24 novinara u zatvoru, od toga 13 su Kurdi, rekao je Javuz Bajdar, osnivač turskog sajta Punto 24 iz Istanbula. Govoreći o položaju medija u svojoj zemlji, Bajdar je, između ostalog, kazao da je tvitovanje postalo opasna praksa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
