Foto: M.S.Od davne 1984. godine, Srbobran Pavlović , obućar iz Zaječara, brine o cipelama građana grada na Timoku. On je zanat nasledio od oca, a njega je nasledio sin koji drži obućarsku radnju ali u Beogradu.
Većina građana kod nas smatra da je posao obućara deo prošlosti i da nema nikakvu perspektivu, ali tako ne misli Srbobran Pavlović.
“Obućarstvom se zvanično bavim od 1984. godine. Zanat sam nasledio od oca. On nije bio samo obućar, već i bravar. Prvu radnju sam ja otvorio, dok je on radio kući”, kaže naš sagovornik.
Prema rečima našeg sagovornika, on je zanat učio u Boru.
“Učio sam zanat u Boru, kod čoveka koji je naučio zanat kod čuvenog majstora iz Zaječara, Vaceta. Završio sam u Boru, školu učenika u privredi, tako što sam jedan dan išao na praksu, a drugi dan u školu”, objašnjava Srbobran.
On kaže da je posle škole je išao kod majstora, dok su ostali zanat učili u školi.
Srbobran kaže da se nekada više radilo sa drvenim ekserima, lepkom, gumom, i šivenjem, dok se sada cipele sređuju isključivo lepljenjem i, ako je potrebno, šivenjem.
“Danas je totalno drugačije. Ekseri su izumreli kao sredstvo za rad. Sada samo koristimo lepak, i ako je potrebno da se nešto ušije, konac”, ističe sagovornik Danasa.
On kaže da su nekada ljudi kupovali kvalitetniju obuću, koja je dugo trajala, i imalo je smisla da se sređuje, dok danas ljudi kupuju lakšu odeću, i češće je bacaju, nego što je donose na popravku.
Prema rečima obućara iz Zaječara, nekada je bilo mnogo više posla dok se se sada dnevno pojave do desetak ljudi da donesu cipele na popravku.
“Ne može da se poredi nekadašnje vreme sa današnjim. Nekada je bilo mnogo posla, dok danas u prepodnevnim satima dođu šest ili sedam mušterija, i popodne još dvoje ili troje, i to je sve”, kaže on.
Bez obzira što je manje mušterija, Srbobran ističe da od ovog zanata može da se živi, ali mora i da se radi.
“Najviše mušterije traže lepljenje i šivenje obuće, a cene su u dogovoru sa njima. Lepljenje đona se kreće od 200 pa do 500 dinara, i cena zavisi od oštećenja”, objašnjava on.
U Zaječaru postoje tri obućara, a Srbobran ima naslednika koji će nastaviti porodičnu tradiciju. Ono što je žalosno je da će umeće u radu sa cipelama, priliku imati da vide Beograđani, pošto je Srbobranov sin otvorio obućarsku radnju u glavnom gradu.
“Moj sin je nastavio porodičnu tradiciju, ali obućarsku radnju otvorio je u Beogradu, na Voždovcu. Ja ću raditi ovde koliko još mogu, pošto ne mogu da sedim, i da budem bez posla. Mogu reći da mi je u životu najveći odmor dok sam u svojoj obućarskoj radnji”, ističe za Danas Srbobran Pavlović, obućar iz Zaječara.
Industrijska proizvodnja učinila je svoje i u obućarstvu. Proizvodnja cipela po meri više gotovo da ne postoji, a novi đonovi od sintetičkih materijala su veoma izdržljivi. Danas se još samo tu i tamo zalepi po neka potpetica jer je gotovo jeftinije kupiti novu cipelu nego popravljati staru, ali dok je ljudi kao što je Srbobran, ovaj zanat će nastaviti da traje.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
