Sremci pobegli od repe

Žetva pšenice trebalo bi da počne za nešto manje od mesec dana, a za sremske žeteoce ovo prvo ubiranje letine u proizvodnoj godini, doneće manje posla nego prethodnih godina. Pod hlebnim zrnom je svega 39.446 hektara što je 18 odsto manja površina nego prošle godine.
– Stanje pšenice je sada zadovoljavajuće, usev je u fazi klasanja. Pšenica koja je zasejana u optimalnom roku odlično izgleda i obećava solidne prinose, ali zabrinjava što je mnogo više parcela zasejano van optimalnog roka tako da je stanje useva tu lošije i ne obećava dobre prinose. Takva pšenica ima neravnomeran sklop i porast – ocenio je sekretar Odbora udruženja za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović.
Stručnjaci procene prinosa oprezno iznose i kažu da se, u globalu, od pšenice u Sremu mogu očekivati osrednji prinosi, a to znači oko četiri tone po hektaru u proseku. Ipak, do žetve ima dana, a varljive vremenske prilike mogu da iznenade.
Prolećna setva u Sremu završena je na 195.880 hektara. Do kraja prošle nedelje sejan je merkantilni kukuruz, a u mitrovačkoj i rumskoj opštini bilo je posla i za orače na nekim parcelama.
– Šećernom repom je zasejano 9.591, suncokretom 8.333, sojom 23.417 hektara što je pet odsto iznad plana, a pod merkantilnim kukuruzom je 136.000 hektara. Iz podataka se vidi da je šećerne repe ove godine za 43 odsto manje zasejano nego lane, a svih ostalih kultura više: suncokreta za 62, soje četiri, a merkantilnog kukuruza 10 posto – kazao je Vlaović.