Šta će se desiti ako NATO ne bude mogao da se složi sa Rusijom? 1Foto: Radenko Topalović

Pre dve decenije, dnevni list Danas objavio je tekst u kome nagoveštava da će se predsednik SAD Džordž Buš sastati sa Vladimirom Putinom u Moskvi, da potpišu već usaglašeni sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.

To se odigrava nakon što je predsednik SAD nekoliko meseci ranije zapodenuo razgovor o programu globalnog partnerstva sa Rusijom.

“14. maja u Rejkjaviku NATO i Rusija stvorili su političku ‘dvadesetoricu’, novi ravnopravni mehanizam zajedničkog suprotstavljanja globalnim opasnostima”, pisao je Danas konstatujući da su to lepe vesti.

Kao ‘manje lepe vesti’ navodi se to što većina građana Rusije neće ‘cepati košulje’ od radosti zbog najnovijeg okončanja hladnog rata revolucije u odnosima Moskve i NATO-a.

“Naprotiv, inteligentni glas poziva televizijski program i pita zamenika predsednika Komiteta Državne dume za odbranu, zašto se Zapad odnosi prema Rusiji otprilike kao prema Andori?”, spekulisalo se pre dvadeset godina.

Kako navodi Danas, Rusi nisu imali ništa protiv novih sporazuma i međunarodnih mehanizama, već im se nije dopadalo da novi, blagi počeci, nisu praćeni iskrenim odnosom Zapada prema njihovoj zemlji.

“Celokupna sadašnja euforija skopčana sa Savetom Rusija-NATO podseća na 1997. godinu, kada je stvaran prvi stalni savet takve vrste. Organ-prethodnik je, takođe, pretpostavljao zajedničko razmatranje i rešavanje pitanja uz učešće kompetentnog predstavnika Rusije, koji bi bio ravnopravan kolegama iz NATO. Ničeg od toga, kao što znamo, nije bilo”, ističe se u tekstu.

Novine pišu da se devetnaest članova Severnoatlantskog saveza dogovaralo iza kulisa i elaborisalo jedinstven stav koji je potom, ‘kao maljem’ obrušavan na glavu ruskog partnera.

Šta će se desiti ako NATO ne bude mogao da se složi sa Rusijom? 2
Foto: Arhiva Danasa

“Rat NATO u Jugoslaviji doveo je do toga da je Moskva istupila iz stalnog saveta. Po svoj prilici, niko ne može garantovati da se istorija neće ponoviti. Dokumenta koja su parafirali ministri inostranih poslova zemalja NATO i Rusije na Islandu vrve od izraza kao što su ‘konsenzus’, ‘novi nivo odnosa’, i ‘ravnopravne osnove’. Međutim, zasad nema nikakvih znakova da je Zapad spreman da uzme u obzir želje ravnopravnog ruskog kolege”, objašnjava Danas dodajući da analitičari postavljaju pitanje šta će se desiti ako NATO ne bude mogao da se složi sa Rusijom?

Još neka od pitanja koja su se otvorila jesu hoće li, u slučaju da se NATO ne složi sa Rusijom, alijansa delovati samostalno? Uz opasku da je takva situacija već nastala.

“Moskva može da uskrati glas, dokazujući pogubnost širenja NATO. A alijansa, koja je stupila u novu eru odnosa sa Rusijom i ne razmišlja da unese ama baš nikakve korekcije na dnevni red svog novembarskog susreta u Pragu. Nebo može i da padne na zemlju, ali će NATO ipak u svoje redove primiti tri novajlije. Hoće li to biti baltičke države, ili bivši saveznici SSSR u istočnoj Evropi – nije važno, suština nije u tome”, navodi autor, ističući da je suština u tome da će se NATO primaći tik uz granice Rusije.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Danas piše da su i ruski skeptičari koji listaju stranice sporazuma o smanjenju strateškog ofaznzivnog naoružanja zabrinuti – onog koji je pripremljen za potpisivanje na rusko-američkom samitu u Moskvi.

“Ovde svi shvataju da bi sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju – bio potreban Rusiji kudikamo više nego Sjedinjenim Državama, ako je i uopšte potreban nekoj od ove dve zemlje. Međutim, Vašington je najverovatnije osetio izvesnu krivicu zbog istupanja iz Sporazuma o PRO iz 1972. godine. A Rusija je, takođe, pomogla daleko više nego svi članovi u NATO u avganistanskoj operaciji”, navodi se uz podsećanje da je Moskva, kao nagradu dobila puno vredniji format sporazuma, sa kojim će se Džordž Buš namučiti proturajući ga u demokratskom Senatu.

Autor se pita da li se tu radi o ustupcima Amerike, dajući opasku da je ipak reč o kompromisu, na koji je pristala i ruska strana.

“I kao rezultat sudbina smanjenih bojevih glava i pravila njihove evidencije i Sporazumu uvijeni su u maglovite hronološke okvire o tome ko će i kada nešto raditi. Nije povučena čvrsta nit od strateškog ofanzivnog naoružanja do američkog nacionalnog sistema protivraketne odbrane”, pojašnjava se u tekstu.

Danas zaključuje da je ipak diskutabilno izjaviti da će se time eliminisati nasleđe hladnog rata.

“Zapad i Rusija samo skivaju skele za izgradnju sveta u kojem bi geopolitička konfrontacija odavnašnjih suparnika postepeno splašnjavala i gasila se. Sjedinjene Države i NATO trebalo bi da se sa većom pažnjom odnose prema zakonitim interesima Moskve”, ocenjuje se, jer ‘Rusi cene iskrenost’.

Dvadeset godina kasnije – rat u Ukrajini

Dvadeset godina kasnije, 24. februara 2022. godine, počeo je Ruski napad na Ukrajinu. Eksplozije se rano ujutru čule u blizini više ukrajinskih gradova, a sirene za vazdušni napad najavile su uzbunu u Kijevu. Tog dana, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski proglasio je vanredno stanje.

Predstavnici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država sukobili su se na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sazvanoj na zahtev Vašingtona zbog ukrajinske krize, dok je Linda Tomas Grinfild, američka ambasadorka, rekla da je ruska mobilizacija vojske najveća u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

Nedavno, Finska i Švedska odlučile su da predaju zahteve za pristup u NATO. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da priključivanje Finske i Švedske Servernoatlantskoj alijansi ne predstavlja za Rusiju neposrednju pretnju, ali da će širenje NATO izazvati reakciju Rusije.

Kako će se situacija dalje odvijati, možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.