Da li je istorija bila fantastično pogrešno predstavljanje stvarnosti – ključno je pitanje koje nobelovac Mario Vargas Ljosa postavlja u svom romanu Burna vremena, kojim, može se slobodno reći, iznenađuje svoje čitaoce.
Oslanjajući se tematski na Jarčevu feštu, u poznim stvaralačkim godinama napisao je zasigurno jedan od svojih najboljih romana.
Burna vremena, u prevodu Branka Anđića, pojavila su se nedavno un izdanju Lagune, koja je već objavila dosad najkompletniji opus ovog pisca na srpskom jeziku.
Nakon vojnog udara koji je pukovnik Karlos Kastiljo Armas izveo 1954. u Gvatemali uz finansijsku i logističku pomoć SAD, produbila se kriza u odnosima Istoka i Zapada čije se posledice po Latinsku Ameriku osećaju i danas. Na scenu romana stupaju tri žene: Marta Borero Lamas (istovremeno tragična žrtva i dželat političko-špijunskih afera, osvetnica i oportunista), Marija Kristina Vilanova (obrazovana žena naprednih ideja, savetnica i supruga predsednika Gvatemale Hakoba Arbensa) i Odilija Palomo (zakonita supruga diktatora Kastilja Armasa, žena koja se bori za lični interes).
U njihovim sudbinama ogledaće se sudbine svih latinoameričkih naroda.
Ne hajući da se zameri političkim moćnicima, Mario Vargas Ljosa, vešto pretvarajući istorijske ličnosti u književne likove, napisao je snažan, svež, pikantan, dinamičan roman koji gotovo proročki upozorava na ono što čeka ako se podlegne populizmu, medijskoj manipulaciji, mačizmu, autoritarnosti i reciklaži prevaziđenih političkih rešenja.
Prekopotreban roman za ovo vreme u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
