Štrajkujem, znači postojim

U čitavoj Češkoj juče su stali vozovi, međugradski autobusi, u mnogim gradovima je obustavljen lokalni prevoz, dok su u Pragu taksisti blokirali prilaz aerodromu, a zemljoradnici balama slame zaustavili saobraćaj na glavnoj magistrali s juga prema centru. U štrajku su od ranog prepodneva bili lekari svih pet velikih fakultetskih klinika u glavnom gradu, a tokom dana su im se pridružile kolege u bolnicama u svim većim gradovima.
Prema informacijama iz dva najveća sindikalna centra, u štrajku je učestvovalo više od milion ljudi. Iz izjava o razlozima prekida rada u raznim sredinama teško je razabrati šta je bio konkretan povod mašinovođa koji su zaustavili više od hiljadu vozova na svim prugama ili zaposlenih u Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju, zemljoradnika na jednoj i taksista na drugoj strani glavnih pravaca u Prag i iz Praga. Uglavnom, svi pominju reforme koje je vlada pokrenula i koje su stupile na snagu od Nove godine, optužujući kabinet premijera Mireka Topolaneka da su njegove mere izazvale visoku inflaciju i realno snizile plate u obrazovanju, zdravstvu i javnim delatnostima.
Premijer se pravda da reformske mere ne mogu biti razlog za obustave rada i masovne proteste na ulicama, jer je „demokratski razvoj bespovratan“. On ističe da „razvoj ne ugrožavaju reforme već, naprotiv, nedovoljno reformi“.
Topolanek ukazuje svim štrajkačima da se ne mogu žaliti na smanjenje plata, jer su one od januara do aprila dostigle „najveći rast u poslednjih deset godina“ i istovremeno ih optužuje da štrajk ima „politički kontekst“.
Zaposleni u Narodnom muzeju su, međutim, još pre njegove izjave poručili da „odbijaju svako povezivanje protesta sa bilo kojim subjektom na političkoj sceni“. Njihov sindikat tvrdi da su problem niske plate, nedostatak para za normalan rad, a najviše „odsustvo sluha vlasti za probleme muzeja“. Isto poručuje i sindikat Narodne biblioteke.
Ostaje nejasno šta traže taksisti koji su zatvorili prilaz aeredromskoj zgradi, tako da su svi putnici juče morali peške da pređu poslednjih 200 metara da bi došli do šaltera za čekiranje. Prema izveštajima radio emisija, Prag je najmanje bio ugrožen prekidom gradskog saobraćaja, ali je zato u Brnu „život stao“, jer su stali tramvaji, autobusi i trolejbusi.