Svaki deseti stanovnik planete je pogođen bolešću povezanom sa hranom: Kako se zaštiti?

Kada se govori o bolestima koje se prenose hranom, deca starosti do pet godina su posebno pogođena i nose 40 odsto opterećenja bolesti koje se prenose hranom, sa 125,000 smrtnih ishoda svake godine globalno.

Pri tome procenjuje se da se preko 200 bolesti upravo može preneti hranom.

Pored ugrožavanja zdravlja, bolesti koje se prenose hranom stvaraju i materijalne troškove. Ujedinjene nacije procenjuju da nebezbedna hrana koša siromašne i srednje razvijene zemlje 95 milijardi dolara godišnje kada se uzme u obzir šteta po produktivnost nastala zbog bolesti izazvanih hranom.

Ono što je međutim dobra veste jeste činjenica da se većina bolesti koje se prenose hranom mogu sprečiti.

– Važno je naglasiti značaj poštovanja ključnih principa u bezbednoj manipulaciji hranom, čija je okosnica pravilo 5 ključeva: održavati ličnu higijenu i čistoću radne sredine, odvajati sirovu i termički obrađenu hranu, temeljno termički obrađivati hranu, čuvati hranu na bezbednoj temperaturi (<5°C ili >60°C) i koristiti higijenski ispravnu vodu u radu sa hranom (kuvanje, pranje) – ističe Gradski zavod za javno zdravlje.

Ovogodišnji  Svetski dan bezbednosti hrane se obeležava pod sloganom „Bezbednija hrana za bolje zdravlje“, naglašavajući značaj individualnog doprinosa bezbednosti hrane svih karika u lancu „od njive do trpeze“.

– Bezbednost hrane je pitanje prehrambene industrije odnosno, svih učesnika u sistemu obezbeđivanja hrane, zakonodavaca, inspekcija i drugih donosilaca odluka, ali i svakog građanina, jer je ono sveobuhvatno i deo šire slike koja obuhvata zdravlje pojedinaca i zajednica, kao i dobrobit životne sredine u kontekstu održivog razvoja.