U fudbalu je sve kristalno jasno. Prvo mesto osvaja se kada na kraju prvenstva sakupite više bodova od drugih aktera takmičenja. Da bi se nešto tako dogodilo nije potrebno da postignete najviše i primite najmanje golova. Dovoljno je da na većini utakmica budete za gol ispred suparnika.
Do takvog cilja vode dobri fudbaleri, oni koji umeju kad je najpotrebnije da pogode protivničku mrežu. Opet, kakva vajda od golgetera ako u timu ne postoje igrači koji znaju da sačuvaju sopstveni gol.
Omladinski tim Novog Pazara postigao je ove godine najveći uspeh od svog osnivanja. Za manje od dva meseca startovaće u nazovimo je Super ligi Srbije. Tamo su ih odvela dva data i jedan primljeni gol u dva baraž susreta sa šabačkom Mačvom. Pre toga prigrabili su prvo mesto na tabeli srpskog zapada nanizavši 73 boda, dva više od Javora. Do ove cifre stigli su nepostigavši više golova od direktnog konkurenta. Ivanjičani su u šampionatu mrežu rivala pogodili 72 puta, Novopazaraci devet manje. Obe mreže zatresle su se po 17 puta. Statistika pokazuje da je za titulu bilo potrebno postizati 2,1 gol po utakmici, i primiti po meču 0,56 golova. Odluka je pala u međusobnim duelima. Pripali su Novopazarcima. Još jednom se pokazalo da je najbolja odbrana odličan napad, kao i da je najbolji napad odlična odbrana. Zasluge za, nećemo pogrešiti ako već u ovom trenutku kažemo novopazarski sporski podvig godine, pripadaju svim fudbalerima koji su nosili dres tima tokom 30 prvenstvenih kola. Ovom prilikom izdvajamo dvojicu golobradih momaka. Jedan je nemilosrdno pogađao suparničke mreže, drugi generalski komandovao živim bedemom ispred golmana Alića. Golgeter je Munever Mekić, a vođa ,“kordona“ ispred sopstvenog gola Arijan Muratović. I jedan i drugi rođeni su 1992. godine. Centarfor je pre nešto manje od mesec dana postao punoletan, centarhalf u svet odraslih tek treba da uđe. Obojica će imati pravo igranja u Omladinskoj ligi Srbije.
Ovu godinu pamtićete po plasmanu u najjaču omladinsku ligu u zemlji, ali i po prvoj utakmici za najbolji tim Novog Pazara. Kada se to dogodilo?
Munever Mekić: Tri kola pre kraja šampionata u Novom Pazaru gostovala je Kolubara. U tom trenutku bila je to vodeća ekipa lige. U igru sam ušao nekih 25 minuta pre kraja utakmice. Zanimljivo nisam imao tremu. U tom momentu rezultat je bio 0 : 0. U preostalom vremenu primili smo gol, ubrzo i izjednačili. Za kratko vreme osetio sam atmosferu primljenog i datog gola. Jedno lepo iskustvo.
Arijan Muratović: Na moju veliku žalost ove godine nisam odigrao nijedan minut za prvi tim. Bio sam sedam ili osam puta među 18 fudbalera koji su konkurisali za najbolji sastav. Priliku da zaigram nisam dobio, i pored toga što sam tokom godine uglavnom trenirao sa najboljim timom Novog Pazara. Međutim, srećnim me čini to što sam prošle godine, kao 16- godišnjak debitovao prvi tim u prvenstvenoj utakmici. Igrao sam na meču u Sevojnu. Tada sam za direktnog rivala na terenu imao sadašnjeg prvotimca Partizana Radenka Kamberovića. Bilo je žestoko i zanimljivo.
Uskoro kreće sezona 2010/11. Gde biste sebe pre da vidite, u prvom ili omladinskom timu?
Munever Mekić: Ko ne bi voleo da se ustali u prvom tim? U ovom trenutku mnogo je realnije da predvodim napad omladinaca. Želim da se dokažem na utakmicama sa najboljim vršnjacima u zemlji. Voleo bih na velika vrata da uđem u najbolji tim Novog Pazara. Svestan sam da će utakmice moje generacije od ovog leta biti budno pratiti najpoznatiji fudbalski stručnjaci i vodeći menadžeri. Nije nebitno i što ćemo dobar deo utakmica biti odigran u Beogradu. Ove godine postigao sam 17 golova. Lepo bi bilo kada bih tu brojku nadmašio. Nadam se da je to moguće, tim pre ako se zna da podjednako dobro baratam obema nogama.
Arijan Muratović: Najvažnije je da igram. Želim da imam što više utakmica u nogama. Pri ovakvom razmišljanju najnormalnije je da sebe vidim u mladom timu. Lepo je igrati u prvom timu kod trenera koji ti je ukazao priliku, a pritom zna da imaš samo 18 godina. Samopouzdanje dolazi kada on sa blagonakolnošću gleda na tvoje propustu, kad zna da pređe preko nekih grešaka koje su u ovom životnom dobu krajnje normalne. Opet, ako se ukaže prilika da zaigram za prvi tim umeću da je u iskoristim. Tokom prethodne sezone trenirao sam sa prvotimcima. Dovoljno dobro iskustvo da znam da nije nikakav bauk igrati sa najboljima.
Od poslednjeg susreta sa Mačvom prošlo je dovoljno vremena da se realnije sagleda sve ono što se na toj utakmici dešavalo. Kako sa ove distance ocenjujete svoju i igru tima?
Munever Mekić: Teško da se može porediti naše izdanje iz Šapca sa onim što smo prikazali u Novom Pazaru. Važnost utakmice, izuzetno sparno vreme, brojna domaća publika sve je to uticalo da napravimo mnogo više grešaka nego što to činimo u normalnim okolnostima. Najvažnije je da je cilj ostvaren, ostalo ćemo zaboraviti. U Šapcu sudija nas je sasekao ne dosudivši više nego očigledan penal u našu korist, a u Novom Pazaru su možda oni oštećeni na isti način. Ipak, kad se sve sabere zaslužili smo pobedu. Svojom igrom u oba susreta sam prezadovoljan. Jedino su nedostajali golovi. Obećavam da ću već od ovog leta krenuti da nadoknađujem ovaj propust.
Arijan Muratović: U Šapcu smo odigrali zrelo i sigurno. Postigli smo gol u pravom trenutku, imali priliku da preko Doličanina već tada rešimo sve dileme pred revanš. Na našem stadionu ukupan utisak mogao je biti i bolji, ali to sad i nije toliko važno ako se zna da smo postigli željeni rezultat. Pred tu drugu utakmicu bio sam previše napet. Važnost susreta, ali i neko moje neraspoloženje koje je bilo realno utemeljeno dovelo je do toga da sa previše nervoze uđem u taj duel. Sve se na kraju završilo na najbolji mogući način. Nadam se i da sam svojom dobrom igrom demantovao one koji ne misle kao većina.
Razumljivo je da mladi imaju svoje idole. Postoje li fudbaleri koji vas nikako ne ostavljaju ravnodušnim?
Munever Mekić: Čujem da fizičkim izgledom i stilom igre podsećam na Rahima Beširovića, bivšeg centarfora Novog Pazara i Partizana. Ne znam šta da kažem kad ga nikada nisam gledao na terenu. Znam da je jedini Novopazarac koji je postigao gol na večitom derbiju. U svakom slučaju takvo poređenje može samo da prija. Od fudbalera Novog Pazara upijam pokrete i poteze Popaja Stojanovića. Njegov način igre je ono čemu ja težim. U svetskom fudbalu jedan je Vejn Runi. Volim pokretljive, efikasne, igrače koji uvek znaju šta će sa loptom i koji su gladni golova, a on je po tim detaljima trenutno neprevaziđen. Bez trčanja i borbenosti ne može se igrati ni na jednom mestu u timu, pa ni na poziciji centarfora.
Arijan Muratović: Izuzetno cenim Ivana Ćirku. Oduševljava me njegov način igre. Posebno impresionira njegova staloženost u svakom delu utakmice. Malo je fudbalera koji svoje znanje nesebično prenose na naslednike. Njemu nikada nije bilo teško da tokom naših zajedničkih treninga po ko zna koliko puta pokaže kako bi trebalo da se postavim u različitim situacijama tokom igre. Mnogo sam od njega naučio o pokrivanju prostora i markiranju igrača. Kada je u pitanju svetski fudbal Nemanja Vidić je posebna priča. Ne zavaravam se time što sam od mnogih ljudi iz fudbala čuo da je moj način igre najsličniji njegovom. Dug put je do Vidićeve klase, ali da godi poređenje sa njim-godi.
U vašoj kratkoj fudbalskoj priči postoji i najlepši trenutak, a to je?
Munever Mekić: Ako izuzmemo pobedu nad Mačvom to je gol koji sam u Novom Pazaru postigao na utakmici sa Banom iz Raške. Šutirajući iz kolena poslao sam sa nekih 25 metara loptu u same rašlje protivničkog gola.
Arijan Muratović: Taj trenutak vezan je za Beograd. Pre par sezona bio sam na probi u kadetskom timu Partizana. U to vreme tamo je već bio i Adem Ljajić. Delili smo istu sobu. Na jednoj pripremnoj utakmici trener Slađan Šćepović mi je ukazao šansu. Osmelio sam se tokom meča i krenuo u napad. Nakon što se posle jednog centaršuta lopta odbila od protivničkog fudbalera pala mi je idealno na volej, usledio je šut i pogodak. Retko postižem golove, ove sezone postigao sam samo jedan, zato i pamtim ovaj trenutak kao poseban.
Uskoro kreću pripreme, potom i utakmice u Omladinskoj ligi Srbije. Čemu da se nadaju navijači?
Munever Mekić: Šteta što većina fudbalera iz ove generacije neće imati pravo igranja u ovoj ligi. Mojoj igri posebno će nedostajati doskorašnji saigrači Selimović i Suljević. Ako nam se tokom leta priključi neko iz As-a, kluba u kojem sam ja počeo karijeru, sa još nekoliko kadeta koji obećavaju, mislim da je realno da ne igramo samo jedno leto u probranom društvu.
Arijan Muratović: Nadam se bar jednoj pobedi u utakmicama sa vršnjacima iz Zvezde i Partizana. Odbrambeni igrači iz sadašnje generacije uglavnom imaju pravo nastupa i u ovoj ligi, kao i moj najbolji prijatelj i odličan fudbaler Adnan Bektašević. To je jedan od razloga što sam poprilično siguran da u Omladinskoj ligi Srbije nećemo razočarati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
