Miu Mijović, stipendistkinju SBB fondacije, put od rodnog Kragujevca odveo je do Velike Britanije i “Oksforda“, gde je trenutno na master studijama inženjerstva na “Pembruk koledžu“.
Zahvaljujući postignutim rezultatima tokom osnovne i srednje škole, ali i svestranosti koju i danas neguje, Mia je uspela da dobije punu stipendiju za studije na “Oksfordu“, što je izuzetno teško, jer ovaj univerzitet godišnje opredeljuje najviše tri stipendije za studente van područja EU.
Još kao učenica osnovne škole takmičila se iz engleskog, srpskog, biologije, matematike, pohađala je muzičku školu (klavir), išla na ritmičku gimnastiku…
LJubav prema matematici je, ipak, preovladala. U sedmom razredu odlučuje da upiše specijalno matematičko odeljenje u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
Tu je još više zavolela matematičko-tehničke nauke i prvi put se susrela sa programiranjem.
Želja da još više napreduje, da bude okružena najboljim profesorima u Srbiji, ali i vršnjacima koji jednako kao ona vole matematiku, odvela ju je u drugoj godini do Matematičke gimnazije.
Paralelno sa školskim obavezama Mia je pohađala seminare u Istraživačkoj stanici “Petnica“, najpre kao polaznica “Letnje naučne škole“, potom seminar matematičko-tehničkih nauka, pa fizike, na kome je i danas saradnica.
„U ’Petnici’ sam naučila kako da pristupam problemima u nauci iz drugačije perspektive od onoga kako se radi u školi. Istraživanja koja sam obavljala tamo, kao i radovi koje sam pisala su kasnije dosta doprineli mom daljem uspehu. Iako je moje iskustvo u ’Petnici’ bilo jako pozitivno, svesna sam sistematskih grešaka u radu Stanice i nadam se da će u narednom periodu ozbiljno da se radi na tome“, kaže Mia.
Studije inženjerstva bile su dobra kombinacija Miine dve omiljene oblasti – fizike i programiranja.
A onda se pojavila i ljubav prema robotici.
„Sa robotikom sam se susrela na prvoj godini studija. Nakon toga su se moja interesovanja menjala i proširivala. Trenutno se najviše bavim oblašću koja se zove ’Natural Language Processing’ (’Obrada prirodnog jezika’), iz koje radim master projekat. Korišćenjem naprednih tehnika iz mašinskog učenja i ’NLP’ pokušavam da predvidim kako će se trendovi u kompjuterskim naukama menjati samo na osnovu tekstova iz objavljenih radova. Znanje iz oblasti primenjujem i u robotici kojom se i dalje bavim, tako što radim na unapređivanju sposobnosti robota da razume šta su mu ljudi rekli“, objašnjava Mia.
Da bi se upisao “Oksford” potrebno je dosta rada tokom dugog perioda, ne samo pred prijavu.
Mia pojašnjava da se, osim dobro urađenog prijemnog ispita, veoma ceni koliko su se učenici bavili određenom oblašću van školskog gradiva, kroz sekcije i druge vannastavne aktivnosti.
Da bi se dobila stipendija bitno je da su kandidati bili uspešni u oblasti koju žele da studiraju, da su jedinstveni i da imaju jaku želju da dalje napreduju.
„Sistem u Velikoj Britaniji, a pogotovo na ’Oksfordu’, potpuno je drugačiji od ovog u Srbiji. Više se potencira individualni rad nego mnogo sati predavanja. Predavanja su samo oko dva sata dnevno i podrazumeva se da će studenti ostatak dana sami raditi kako bi što bolje razumeli oblast. Ali, nismo prepušteni sami sebi. Ono što izdvaja ’Oksford’ jeste to što dva do tri puta nedeljno imamo tutorijale, gde prelazimo zadatke koje smo prethodno imali za domaći iz te oblasti. Ispite imamo samo jednom godišnje. Na kraju godine u junu polažemo celo gradivo, tako da ne može da se uči samo ’kampanjski’, već mora da se radi cele godine“, navodi Mia.
Na “Oksfordu” se insistira da studenti imaju hobije.
Dostupne su im mnoge studentske organizacije i sportovi, pa je tako naša sagovornica odlučila da se oproba u veslanju i mačevanju.
Slušala je predavanja gostujućih predavača iz nauke, politike, filma… Išla je na balove koji su oksfordska tradicija, uključujući i bal za koji je morala da nauči tradicionalne škotske plesove koji, kako ističe, malo podsećaju na naš folklor.
Od septembra Mia počinje da radi kao softverska inženjerka u kompaniji “G-Research“, jednom od najboljih kvantitativnih investicionih fondova u Londonu, koji sve investicione odluke donosi korišćenjem napredne matematike i mašinskog učenja.
„Tu ću pored programiranja unaprediti i svoje znanje iz finansija i dati svom znanju novu primenu. Što se tiče dalje budućnosti, želela bih da učim o razvoju mašinskog učenja i obrade jezika, kao i o njihovoj primeni u raznim sferama poput finansija. Zasad želim da to iskustvo steknem u industriji, a možda jednog dana odlučim i da upišem doktorat“, navodi Mia.
„Mlađima bih savetovala da se ne plaše da budu okruženi ljudima koji su uspešniji od njih, jer je to odličan način da se razvijaju, napreduju i daju svoj maksimum. Takođe bih im poručila da ako ih nešto interesuje, ulože trud i bave se time i van škole. Mnogo dece nema pristup dobrim profesorima, laboratorijama ili drugim stvarima koje mogu razvijati njihova razna interesovanja i talente. NJima bih poručila da pokušaju da iskoriste internet kao alat za učenje i ideje za mini kućne projekte, kao i da se priključe raznim letnjim kampovima i ostalim stvarima koje su dostupne širom Srbije i da veruju u sebe“, savetuje Mia one koji će možda njena biografija inspirisati da pođu sličnim putem.
Mia Mijović je stipendista SBB fondacije koja i ove godine ima otvoren konkurs i poziva mlade talente da se prijave.
Konkurs za četvrtu generaciju stipendista programa Stipendija prof. NJegoš B. Šolak otvoren je do 17. marta a zainteresovani se mogu prijaviti na sajtu sbbfondacija.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
