„Svjati mučenici iže dobrje stradalčestvovaše i vjenčavšesja..“: Da li je ovaj tekst prikladan za Svetosavsku priredbu?

Da li je ovo prikladan tekst za Svetosavsku priredbu, koji treba da nauči učenik drugog razreda osnovne škole, pitanje je koje je postavio jedan nastavnik u Fejsbuk grupi koja okuplja prosvetne radnike, uz napomenu da tekst nije dobijen od veroučitelja, već od učiteljice.

I dok neki prosvetni radnici smatraju da pomenuta pesma (reč je o troparu Svetim mučenicima, napisanom na crkvenoslovenskom jeziku koji se izvodi pri sečenju slavskog kolača) nije prigodna za izvođenje u školi, te da deca mlađeg školskog uzrasta ne mogu da nauče tekst, drugi misle da reči nisu zahtevne i ne vide ništa sporno da pesma bude deo Svetosavske priredbe.

„Ja sam ovo isto radila sa učenicima (doduše, sa malo starijima – peti rared). To je slavski tropar. Deca su sjajno savladala. Svi su bili oduševljeni – i roditelji i kolege. Znam slučajeve gde je ovaj tropar uspešno izvođen i sa decom nižih razreda. Ne vidim problem“, glasi jedan od komenata.

Drugi učesnik polemike kaže da je „prigodno za crkvu“ na šta je usledila replika da je „po toj logici i obred sečenja kolača onda prigodan samo za crkvu“, te da „ako se obred već vrši u školi, zašto školski hor, ukoliko je sposoban za to, ne bi izveo tropar koji hor inače izvodi prilikom ovog obreda?“

„Ako još mlađa deca zapamte i pevuše pesmice na engleskom jeziku koji još nisu ni počeli da uče, zašto bi bio problem da se zapamti par rečenica na jeziku koji je ipak bliži modernom srpskom jeziku“, upitao je jedan nastavnik.

Ima i onih koji smatraju da je „tropar na srpskoslovenskom bez prevoda u drugom osnovne, malo previše, jer deca još ne znaju dobro da čitaju ni srpski“.

„Kao u dobu mračnjastva…slušaš i ne razumeš ništa…i pokoran si“, jedan je od komentara.

Neki smatraju da je savladati tekst „uslov da se dobije 5 iz nuklearne veronauke sa statistikom“, da „ko nauči odmah upisuje Bogosloviju“, „odavno nismo sekularna država“, da ovakvim tekstovima nije mesto u školi, te da je ovo „povratak u Srednji vek“.

„Nedelja, i pravac crkva“, piše jedan od nastavnika.

„Tako su se pre utrkivale učiteljice da nađu deci najprikladniju pesmu o Titu za 25. maj. Nismo srećom mnogo nazadovali odtad. Samo vidi kome su posvećene naizgled beznačajne školske recitacije i odma’ znaš ko ima moć u državi. Ih, pa neće valjda da idu sa „Gaudeamus igitur“ (studentska himna prim.aut.) na dan škole, to bi bilo malo previše normalno“, komentariše jedan učesnik diskusije, dok drugi kaže:

„Kamo sreće da pre svega mi odrasli znamo ovaj tropar, da bi i naša deca imala od koga da nauče. Da naša deca ovakve stvari iz kuće ponesu. Ovaj tropar se peva prilikom rezanja slavskog kolača. Sve jednom mora ili treba neko da nauči, inače će nasa pravoslavna vera nestati.“

Proslava školske slave Sveti Sava mnogo puta je bila predmet polemika u javnosti o tome da li je verskom obredu mesto u školama ili bi priredbama u obrazovnim ustanovama 27. januara trebalo naglasiti samo svetovni, odnosno obrazovni i istorijski značaj Rastka Nemanjića.

Primedbe na račun prisustva sveštenika SPC u više navrata su stizale iz Novog Pazara, a 2011. godine Mešihat islamske zajednice pozvao je muslimansku decu, roditelje, nastavnike i direktore škola da ne učestvuju u obeležavanju svetosavskih svečanosti u Srbiji i da ne prihvate „neustavnu i nezakonitu svetosavizaciju muslimanske dece putem škola“.

Četiri godine kasnije, nevladina organizacija “Pokret za prosvećeno društvo” negodovala je jer se obiležavanjem Svetog Save kao školske slave krši načelo sekularnosti u školama u Srbiji i upitala da li je ta slava namenjena svim učenicima ili samo onima pravoslavne veroispovesti.

“Pokret za prosvećeno društvo” protestovao je i zbog toga što u školskim proslavama aktivno, “molitvama, neumesnim propovedima i izvođenjem religijskih obreda”, učestvuju sveštenici Srpske pravoslavne crkve, čime se dodatno naglašava verski značaj tog praznika.

Iz SPC nisu želeli da se oglašavaju povodom ove teme.