Tragovi istorije i… brazde na duši

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. "Srpska literatura [je] već dugo u dubokoj krizi."
   Da je samo literatura, ni po jada! Ali kad je već reč o književnosti, veliki talenti ne rađaju se (kao ni u drugim oblastima) svaki dan. Istina, naiđe ponekad čitav talas, ali posle toga nastane suša. Tako, recimo, imamo neverovatnu generaciju pisaca rođenih između 1930. i 1939. g. prošlog veka, među kojima su prozni pisci Borislav Pekić (1930), Miodrag Bulatović (1930), Dragoslav Mihailović (1930), Vojislav Lubarda (1930), Živojin Pavlović (1933), Mladen Markov (1934), Grozdana Olujić (1934), Danilo Kiš (1935), Momo Kapor (1937), Branimir Šćepanović (1937), Mirko Kovač (1938) i drugi i pesnici Ivan V. Lalić (1931), Miroslav Antić (1932), Jovan Hristić (1933), Duško Trifunović (1933), Branko Miljković (1934), Borislav Radović (1935), Ljubomir Simović (1935), Branislav Petrović (1937), Matija Bećković (1939) itd. Bilo, ali se, nažalost, nije ponovilo.