Medalja na Svetskom prvenstvu delovala je kao san pre polaska u Španiju, međutim pod trenerskom „palicom“ Aleksandra Đorđevića, debitanta na selektorskoj klupi Srbije, naši košarkaši dospeli su na pobedničko postolje.
Ovakav uspeh deluje zaista neverovatno ako se u obzir uzme činjenica da je selektor uglavnom koristio samo osam igrača u rotaciji i da su čak njih šestorica iz domaćih klubova. Mnogi su sada skloni konstataciji da je ovo najveći uspeh u istoriji srpske košarke, a svi su složni da je sigurno jedan od većih i da posebne zasluge pripadaju Aleksandru Đorđeviću. Popularni Sale, iako debitant na klupi Srbije, ubedio je svoje izabranike da vrede. Svakome je dao slobodu u igri, pod uslovom da je ne zloupotrebi. Mnogima je dao na značaju, vratio im samopouzdanje, ispoštovao ih kao ličnosti, što je bilo više nego dovoljno da mu igrači vrate istom merom.
Đorđević je uložio veliki napor da se što više približi igračima. Imao je veliko igračko iskustvo i tačno je znao kako i na koji način treba da se ophodi prema svakom pojedincu u selekciji. Konstantni, često i satima dugi razgovori sa igračima, dali su rezultata. Đorđević je izgradio specifičan odnos sa svim saradnicima i igračima, ogledan u zagrljajima uoči meča, pozdravima tokom utakmice i posebnim izlivima emocija na kraju svakog duela, bez obzira na rezultat.
U njegovom stručnom štabu nalaze se i dvojica kumova, tačnije ljudi sa kojima Đorđević deli košarkašku i životnu sudbinu još od tinejdžerskih dana. Nebojša Ilić, tim menadžer reprezentacije, nekada sjajni košgeter Crvene zvezde, najbolji je drug Đorđevićeve supruge iz srednjoškolskih dana i „krivac“ za poznanstvo selektora i danas gospođe Seke Đorđević. Jovica Antonić, pomoćni trener u reprezentaciji, takođe je prijatelj popularnog Saleta iz tinejdžerskih dana. Njih dvojica su drugari iz kraja, a gospodin Antonić trenersko ime stekao je svojevremeno trenirajući Crvenu zvezdu. Bata Đorđević, otac selektora Srbije, čuveni je naš košarkaški trener, posebno ime u istoriji Crvene zvezde, u kojoj je i sam Sale napravio prve igračke korake, a zatim kao „netalentovan“ prešao u Radnički sa Crvenog krsta, pa potom u Partizan.
U igračkoj karijeri, klupskoj i reprezentativnoj, osvojio je sve osim olimpijskog zlata. Trenersko znanje sticao je radeći u Benetonu i Milanu. Nije tajna da sa Dejanom Bodirogom satima razgovara svakog dana o košarci, dok ostale teme „prelistava“ sa ćerkicama Tarom i Tesom, koje ga bodre i na Svetskom prvenstvu u Španiji. Rođen je 26. avgusta 1967. u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
