Foto: Privatna arhivaDr Nermin Badić, maksilofacijalni hirurg i lekar u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, obelodanio je da je tužio državu zbog toga što je pre dve godine nepravedno pritvoren i procesuiran jer je optužen da je prekršio meru samoizolacije.
Tada je, kako je opisao, pretrpeo veliku duševnu bol, golgotu, diskreditaciju putem lokalnih i nacionalnih medija, kao jedan od najvećih prestupnika.
Tog lekara je početak epidemije korona virusa zatekao pre dve godine u Nemačkoj, gde je sa porodicom bio na odmoru kod rodbine, a u Srbiju se vratio pre nego što je, 15. marta 2020. godine, stupilo na snagu vanredno stanje.
U zemlju je ušao oko 19.30 časova, a predsednik države Aleksandar Vučić je samo pola sata kasnije, putem svih nacionalnih medija, saopštio da je u Srbiji uvedeno vanredno stanje.
U ispovesti za Danas, dr Badić opisuje svoju filmsku priču, odnosno šta mu se sve dešavalo od časa kada je stupio na tlo Srbije po povratku iz Nemačke.
-Pre dve godine, tačnije 10. marta, porodično smo otišli u Nemačku da kupimo automobil. Pratio sam situaciju u zemlji putem medija i video da se stanje u vezi sa širenjem korona virusa pogoršava. Upravo je to bio razlog da donesem odluku da se sa porodicom navrat-nanos vratim u Srbiju. Na graničnim prelazima bio je opšti metež, čekalo se satima na ulazak u zemlju. Nakon mog ulaska, video sam da predsednik Srbije proglašava vanredno stanje – opisuje za Danas dr Nermin Badić.
Spremao sam se da odmah počnem da radim
Prema njegovim rečima, po ulasku u Srbiju odmah je stupio u akciju, odnosno spremao se za „prvu liniju fronta odbrane svog grada od korona virusa“. Otišao je u bolnicu da prekine godišnji odmor. Tamo, kaže, nije dobio nikakav dokument o samoizolaciji.
– Znajući da je vanredno stanje, požurio sam da se stavim na raspolaganje i javio sam se svom tadašnjem direktoru bolnice dr Kasimu Mušiću, koji me je uputio u Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) u Novom Pazaru, smatrajući da sam u izolaciji. Tehničar, koji je radio tamo, tražio mi je rešenje o izolaciji, koje ja nisam dobio, jer sam ušao u zemlju pre nego što je proglašeno vanredno stanje. Inače, na granici sam pitao da li mi treba takav papir, ali su oni rekli da mi ne treba. Tehničar me je, takođe, pitao da li dolazim iz Italije, kada je dobio negativan odgovor, rekao mi je da sam slobodan. Ali, tamo su uzeli sve moje lične podatke – ime, prezime i broj telefona – priča dr Badić.
Kako dodaje, iz ZZJZ su ga uputili kod epidemiologa Safeta Ganića koji mu je, takođe, rekao „da ne potpada pod mere izolacije“.
– Narednog dana zovu me iz policije. Pitaju da li sam kod kuće. Sledeće što ih je interesovalo bilo je da li sam u samoizolaciji. Zbunio sam se. Objašnjavao sam im da sam već bio u ZZJZ i kod epidemiologa i da su mi rekli da mogu da nastavim radim. Potom su me policajci pitali da li imam potvrdu o tome, odgovorio sam kako je i bilo – da su mi usmeno sve rekli – kaže naš sagovornik i dodaje da je pozvao svog načelnika, kao i da mu je on rekao da ne dolazi na posao.
Došao si iz žarišta
– Rekao mi je da sam došao iz žarišta epidemije i da su, zajedno sa direktorom bolnice, odlučili da me stave u izolaciju. Nazvao sam pravnu službu bolnice za savet. Rekli su mi da mi, ako ne dođem pet dana na posao, sledi rešenje o otkazu jer moram da imam opravdanje za odsustvo sa posla. U tom trenutku sam bio uplašen i zbunjen, hvatala me je panika, a sve zbog tog papira o izolaciji, koji nisam imao – priseća se doktor.
Kako naš sagovornik nastavlja, dva dana posle poziva policije, ipak odlazi na posao u nameri da od epidemiologa, sa kojim je tokom cele nedelje bio u kontaktu i koji mu je potvrdio da se njegovo ime ne pominje u spiskovima ljudi koji bi trebalo da budu u samoizolaciji, dobije to i napismeno.
Međutim, tada, kako tvrdi, biva uhapšen i priveden.
– U 7,30 časova ujutru policajci u skafanderima su me uhapsili , a tek u četiri po podne me je saslušao tužilac. Četiri sata proveo sam ispred policijske stanice i još toliko ispred novopazarskog suda zaključan u kombiju kao poslednji kriminalac. Potpuno sam bio svestan da nisam ništa počinio što bi se kosilo sa zakonom – iskren je dr Badić.
Prema njegovim rečima, tada je kažnjen merom kućne izolacije i sanitarnog nazora, kao i da mu je rečeno da će prvo odlučivanje o njegovom slučaju biti tek za tri meseca.
Prvi put u životu sam angažovao advokata
– Prvi put sam tada u životu angažovao advokata. Najteže od svega jeste što je odmah usledila medijska hajaka protiv mene, a da me niko od novinara nije pozvao i pitao o čemu se radi. Mediji su tada izveštavali da sam prekršio meru samoizolacije, odnosno da sam počinio krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, jer nakon povratka iz inostranstva nisam bio u takozvanom kućnom nadzoru, već sam došao na svoje odeljenje da radim – seća se naš sagovornik.
Kako dr Badić nastavlja, insistirao je da ga testiraju na kovid, ali mu nisu odobrili izlazak iz kuće.
– Zvao sam epidemiologa ponovo, a on mi je rekao da ne mogu da obavim kućno testiranje jer nemam simptome. Pitao sam: „Kako da se oslobodim iz zatvora kad vi ne želite da mi date dokaz o tome da sam negativan na virus?“, ali sam ostao bez odgovora. Sudija nije htela da razgovara sa mnom misleći da sam zaražen. Advokat je dva puta tražio da me testiraju kod kuće, ali su odbili, uz obrazloženje da nemam simptome. Meni moralna i poslovna etika nisu dozvoljavale da izmišljam simptome. Test mi je urađen tek nakon 20 dana kućne izolacije i, naravno, bio je negativan. Tek tada me je 22. dana sudija oslobodio izolacije – govori naš sagovorinik.
Najviše ga je pogodilo, kako kaže za Danas, to što su ga zatvorili u kućni pritvor zdravog, bez ikakvih naznaka bolesti.
Medijska hajka
– Istovremeno, mediji su objavljivali da sam poslat u Pirot na izdržavanje kazne. I moje dete je bilo ugroženo jer su mu svi govorili da mu je otac kriminalac. Sve ovo mi je nanelo veliku duševnu i psihičku bol, moralnu i profesionalnu štetu. Poneo sam se korektno i ispunio sam sve obaveze od dana kada sam iz Nemačke ušao u Srbiju. Čist sam – priča on.
Kako dodaje dr Badić, epilog čitave ove priče je taj što je u julu prošle godine tužilac, nakon godinu i po dana od suđenja, posle šest ročišta, odustao od njegovog daljeg gonjenja, oslobođen je svih optužbi i isplaćeni su mu sudski troškovi.
– Nisam pravnik, ali ako gledamo iz mog ugla, to bi bilo isto kao da sam lečio nekog pacijenta godinu dana, radio razna istraživanja, operacije i samo mu odjednom rekao: „Nema veze šta sam sve radio, sada si zdrav!“ E, tako je bilo u mom slučaju. Svega sam bio svestan, a ispalo je kao da sam nerazuman i neodgovoran ili da sam kao neki putnik koji se vozi autobusom, a ne zna da bi trebalo da kupi kartu – slikovit je dr Badić.
Kako pojašnjava, time što je tužio državu za sve šta je pretrpeo samo želi da javnost, koja ga je tada osudila i proglasila krivcem, promeni mišljenje.
– Oslobođen sam optužbi. Naknada koju tražim za nanetu mi štetu je simbolična u materijalnom smislu jer ono što mi se desilo moralno, profesionalno i emotivno nema cenu – zaključuje ovaj lekar.
Podrška kolega
Tokom trajanja izolacije dr Nermin Badić dobio je mnogo poruka podrške svojih kolega, a najviše ga je bolelo to što nije mogao da im pomogne u jeku pandemije.
– Preko medija su se pozivali lekari iz inostranstva da se vrate u svoju zemlju i pomognu, a mene, koji nisam ni za šta bio kriv i pritom sam bio zdrav, zaključali su u kućnu izolaciju. Vrlo sam loše podneo to što nisam sa svojim kolegama u borbi – navodi naš sagovornik.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
