Tužno je što su svuda granice

Razgovor je prekinuo pisak parnjače, što je značilo da voz mora dalje, nakon što se nakratko zaustavio posle tunela kako bi putnici fotografisali kompoziciju. Taj „photo session“, tokom koga bi se voz zaustavljao i „pozirao“ na delu atraktivne pruge, a putnici bi istrčali da ugrabe njegovu gizdavost u oblacima od pare, unapred je dogovoren sa organizatorima. Turisti su bučno negodovali ako bi se neko od nezainteresovanih putnika našao između njihovog objektiva i čeličnog „ćire“. Usledilo bi zauzimanje najbolje pozicije, potom besomučno škljocanje i divljenje fotografskim umećem u hvatanju posebnih kadrova. Kad bi voz nastavio vožnju, koja do Všegrada traje oko dva i po sata, putnici bi nagrnuli na prozore vagona i ponovo škljocali, pokušavajući da uhvate lepotu predela kojim prolazi trasa rzavsko-drinske železnice.

Sve vreme, ljubazni konobar Brzi, spretno poput mačka, kretao se kroz gužvu, sa lakoćom pobeđivao truckanje vagona noseći veliki poslužavnik sa osveženjem.

– To je stvar iskustva – objašnjava svoje umeće Brzi, bez naznake umora ili stresa, podsetivši da već godinama radi kao konobar u vozu na Šarganskoj osmici.

Mašinovođa parne lokomotive Radoje Milovanović, sav garav, kaže da parnjaču vozi već jedanaest godina i da voli svoj posao.

– Ima tu mnogo posla oko pripreme lokomotive, potpaljivanja kotla, podmazivanja i još mnogo toga, ali volim stare lokomotive. Od Mokre Gore do Višegrada i nazad potrebno je oko dve tone uglja“, kaže Radoje i navodi da je parna lokomotiva kojom upravlja proizvedena 1949. godine u Slavonskom Brodu, da se koristila do sedamdesetih godina prošlog veka, a potom je bila u Muzeju železnice u Požegi, nakon čega je remontovana.

– Nikad nije stala zbog kvara jer je važna priprema. Putnici se interesuju kako radi, kako se loži kotao, koliko uglja troši. Kad nas vide ovako garave, neko od njih primeti da nema težeg posla – navodi Radoje.

Inače, pruga uskog koloseka izgrađena je 1925. godine i skoro pola veka povezivala je Beograd, Sarajevo i Dubrovnik. Trasa poznata kao „Šarganska osmica“, bila je pravo graditeljsko čudo, jer je 300 metara visinska razlike od stanice Mokra Gore do stanice Šargan Vitasi, u dužini od 15,4 kilometra, savladana pružnim serpentina u obliku broja osam, sa mnoštvo tunela, mostova, vijadukata… Kao nerentabilna, ukinuta je 1974. godine, ali je njena obnova počela polovinom devedesetih godina prošlog veka. Gradnju pruge, ali i njenu obnovu, najavili su kremanski proroci Mitar i Miloš Tarabić, čije reči je u Kremanskom proročanstvu zapisao prota Zaharije:

– Proći će dosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo, njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmora i uživancije.

I bilo je tako. Nakon 36 godina od ukidanja pruge, „ćira“ je 28. avgusta prošle godine stigao u Višegrad, frenetično pozdravljen od građana Višegrada, a svečanosti su prisustvovali Boris Tadić, predsednik Srbije i Milorad Dodik, premijer Republike Srpske.

Međutim, tek pre nekoliko dana prugom je prošao prvi voz sa turistima, jer je bilo neophodno pribaviti upotrebnu dozvolu od Ministarstva za saobraćaj Republike Srpske. Obnova te deonice, duge 18,7 kilometara sa mnoštvom tunela, mostova i potpornih zidova, počela je 2003. godine, a radove su finansirali Vlada i Železnice Republike Srpske. Ove sezone voz će prevoziti uglavnom turiste iz inostranstva, koji su vožnju rezervisali još prošle godine. Od naredne sezone, kada bude utvrđen redovan red vožnje, voz bi trebalo da saobraća jednom dnevno, a priliku da se njime prevoze imaće i domaći gosti. Zakup kompozicije sa parnom lokomotivom košta 120.000 dinara, a sa dizelkom – upola manje.

– Tužno je to što su svuda granice. Kada smo išli u Crnu Goru morali smo da čekamo sat vremena, a kada smo se vraćali čekali smo duže. Zaista ne razumem sve to. Evo, sada čekamo proveru pasoša na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Vožnja prugom do Višegrada je sjajna ideja, ali teško mi je da razumem zašto ste se podelili na ovoliko malih država. Ja sam iz zemlje koja je podeljena na četiri dela, u kojima žive veoma različiti ljudi, ali smo zajedno već sto godina, bez ikakvih problema. Tužno je to što se ranije dešavalo na ovim prostorima. Međutim, kada pitate ljude zašto se to dogodilo, svi sa kojima smo pričali kažu da oni to nisu želeli. Pa, zašto se onda to dogodilo – pita se Martin Šuber, jedan od ljubitelja železnica iz Švajcarske, koji su putovanje nastavili ka Sarajevu, Splitu i Zagrebu i sigurno su izgubili dosta vremena i živaca na graničnim prelazima i u tom delu bivše Jugoslavije.

Zlatni turistički prsten

Jovan Marković, gradonačelnik Užica kaže da je interes tog grada i Višegrada da se Rzavsko-drinskom železnicom spoje u jedinstveni turistički prsten i da gostima ponude atraktivni turistički proizvod.

– Osnovni cilj je da pruga spoji Užice i Višegrad, kako bismo turistima omogućili da posete najznačajnije turističke i druge znamenitosti Višegrada, Drine, Bajine Bašte, Perućca – kaže užički gradonačelnik.

Istakavši da je Višegrad prepoznao svoju šansu u razvoju turizma, te da će obnova pruge do tog grada biti zamajac turizmu, Tomislav Popović, načelnik te opštine, kaže da je veoma važno da se taj projekat nastavi i prema Užicu

– Ideja je da se napravimo „zlatni turistički prsten“, odnosno da turistima ponudimo vožnju prugom od Mokre Gore do Višegrada, zatim plovnim putem do Bajine Bašte, kopnenim putem do Užica, a potom nazad u Mokru Goru – objašnjava Popović.

Od Tarabića do Andrića

Projekat povezivanja prugom dve drinske obale nazvan je „Od Tarabića do Andrića“, jer je počela obnova i trase od 4, 2 kilometra od Kremana do stanice Šargan Vitasi, a turisti će putujući do Višegrada, u kome je živeo Ivo Andrić, imati priliku da posete najznačajnije destinacije u tom regionu.