Foto: Projekat "Vox populi-Ima li mesta za nas"Anketa sprovedena među građanima Majdanpeka i Bora i seoskih naselja ove dve lokalne samouprave u okviru projekta “Nacionalni prostorni plan – znate li šta to znači za vas” pokazala je poražavajuće podatke. Tri četvrtine anketiranih ne zna o kakvom je dokumentu reč i gotovo isto toliko ne zna da ima pravo uvida i učešća u javnoj raspravi o dokumentima kao što je Prostorni plan Republike Srbije.
Želeći da saznaju koliko Majdanpečani i Borani znaju o nacionalnom prostornom planu i koliko ovaj strateški dokument znači za sudbinu bezmalo svakog od nas, “Evropski Majdanpek” je zajedno sa Asocijacijom za razvoj grada Bora u okviru projekta “Nacionalni prostorni plan – znate li šta to znači za vas” sproveo anketu na reprezentativnom uzorku od jednog procenta populacije.
Upitnik koji je mogao da se popuni na štandu ili onlajn sadržao je osim pitanja koja su se odnosila na demografske karakteristike ispitanika, sadržao i ona koja vezana za nivo upoznatosti sa Prostornim planom Republike Srbije 2021 – 2035 ( PPRS) , efekte koji se očekuju ukoliko se Nacrt PPRS usvoji i krene njegova primena, kao i za učešće građana u javnoj raspravi, saznaje Danas od aktivista “Evropskog Majdanpeka”.
-Istraživanje je obavljeno metodom slučajnog uzorka i obuhvatilo je Majdanpek, Bor i sela. Prikupljena su 604 odgovora. Podjednako su bili zastupljeni i muškarci i žene i pretežno se radilo o gradskom stanovništvu. Većinu je činilo radno sposobno stanovništvo, najstupljeniji su bili ljudi od 35 do 45 godina starosti, a što se obrazovanja tiče preovlađuje srednja škola (52 odsto) , samo osnovnu školu imalo je 4,4 odsto ispitanika, a nešto više od 40 odsto su ljudi sa višim ili visokim obrazovanjem – kazao nam je Rade Trajković iz “Evropskog Majdanpeka”.
Odgovori građani Majdanpeka i Bora pokazali su da građani jako malo znaju o ovom strateškom dokumentu, da ne znaju da mogu i imaju pravo da se uključe u raspravu i da o njemu razmišljaju samo kad im problem “zakuca na vrata” .
-Poražavajući su rezultati do kojih smo došli nakon anketiranja, s obzirom da 75 odsti ispitanika nije upoznato sa Nacrtom PPRS 2021-2035, a među onima koji su upoznati svega 4,3 odsto odgovorilo je sa “da” dok su ostali “čuli” ili su “upoznati površno” ili samo u delu koji se tiče određenih oblasti – predočava deo rezultata ankete Predrag Brandušanović iz “Evropskog Majdanpeka”.
Zanimljivi su i podaci o izvoru informacija o PPRS koje su upoznati ispitanici naveli. Naime, skoro 67 odsto ljudi koji znaju za postojanje ovog strateškog dokumenta kao izvor informacija naveli su informativne medije ili razne vrste usmenih obaveštenja – prijatelje, društvene mreže, neformalne grupe, NVO, pa čak i glasine. Svega 11,3 odsto obaveštenih ispitanika informisalo se putem lokalne samouprave ili mesne zajednice i to su isključivo osobe starije od 45 godina.
-Anketa je pokazala, sasvim očekivano, da je zaštita životne sredine, nasleđa i predela oblast od najvećeg interesea in a listi je interesovanja više od tri četvrtine ispitanika. Ne računajući nezainteresovane, a takvih je bilo osam odsto, ostatak anketiranih najviše je bio zainteresovan za zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine, nasleđa i predela, a zabrinjavajuće je što manje od 15 procenata svih ispitanika interesuje prilagođavanje klimatskim promenama iako je reč o globalnom problem čiji se značaj i međuzavisan odnos sa drugim oblastima očito previđaju – navodi Trajković.
Podjednako zabrinjavajuće je, kažu naši sagovornici, podatak da 71,5 odsto učesnika u anketi ne zna da ima pravo uvida i učešća u javnoj raspravi o dokumentima kakav je PPRS, kao i da skoro 20 odsto mogućnost učešča ne interesuje.
-Kada je reč o mogućnosti javne rasprave, s obzirom na ovoliku neupućenost, logično je što skoro 40 odsto anketiranih i ne očekuje da bude uključena u odlučivanje o PPRS i planovima koji na osnovu njega treba da budu doneti, kada i ako se usvoji – kaže Brandušanović, dodajući da je odsustvo očekivanja prisutnije kod mladih, a često je i u populaciji od 35 do 45 godina, dok su ostale uzrastne grupe optimističnije, naročito fakultetski obrazovani koji više od ostaloh veruju u demokrtaske promene.
Ova anketa je takođe pokazala da veoma važnu ulogu u upoznavanju i edukaciji građana sa ovakvim i sličnim dokumentima i pitanjima prostornog planiranja imaju mediji, kao i lokalne samouprave, ali i mesne zajednice, posebno seoske.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
