U Herceg Novom patrijarhu Porfiriju uručena Svetostefanska povelja 1Foto: Sajt SPC

Patrijarhu Porfiriju je u Herceg Novom dodeljena Svetostefanska povelja, saopštila je večeras Srpska pravoslavna crkva (SPC).

U saopštenju je navedeno da je tu povelju patrijarhu Porfiriju uručio gradonačelnik Herceg Novog Stevan Katić, na svečanoj akademiji povodom 640 godina od osnivanja Herceg Novog.

Patrijah Porfirije boravio je, od 27. avgusta, u Herceg Novom povodom 640 godina od osnivanja grada i slave manastira Savina.

Zahvaljujući na visokom priznanju, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je poručio:

 – Visokopreosvećeni brate u Hristu Mitropolite crnogorsko-primorski, braćo arhijereji, sveštenici, uvaženi gospodine Gradonačelniče, uvaženi Efendijo, braćo i sestre,

Ja sam danas izuzetno počastvovan, dragi Gradonačelniče, s obzirom da ste mi uručili ovu povelju. Ta povelja jeste pre svega za mene podsetnik na nezaboravne divne dane provedene ovde sa vama Novljanima u Herceg Novom. Vi ste me počastvovali čašću tako što ste mi priredili ovu Svetostefanovsku povelju povodom velikog jubileja za ovaj grad, povodom 640 godina od kada ovaj grad postoji.

 Već sam rekao više puta ovih dana da je  ovaj jubilej značajan za vas, Novljane, za Boku Kotorsku, za Crnu Goru, ali i za Hercegovinu, a i za naš narod gde god da on živi ali je značajan i za našu Crkvu u celini. Za to postoji mnogo razloga. Najvažniji je svakako taj što su Herceg Novi i zapravo čitava Boka Kotorska i dalje uz more na jugoistok jedino mesto gde su Srbi, pravoslavni hrišćani, bili i zahvaljujući jednako junaštvu i mudrosti opstali kao mediteranski narod.

Kažu da se Mediteran prostire tamo „gde cveta limun žut“, rastu maslina, palma, gde rađa smokva koja sve nas ne samo u rodno kasno leto podseća na blagodati Mediterana, na Boku, na vas koji ovde živite uz jadransku obalu. To znači da mi pravoslavni Srbi spajamo dva najvažnija evropska civilizacijska i privredna puta, dva ključna evropska krvotoka, a to su Dunav i Sredozemno more. Preko Boke i Herceg Novog i mi smo, kao uostalom i drugi bratski slovenski narodi sa jadranskih i crnomorskih obala, sudeonici i baštinici mediteranske civilizacije koja je svetu donela Bibliju, Talmud, Kuran, atinsku demokratiju, ali i rimsko pravo.

Po prašnjavim mediteranskim putevima, pošto im je Gospod uputio svoju poslednju zapovest da „idu i  nauče sve narode krštavajući ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, apostoli su Reč Božju doneli i u ove krajeve. Za mediteranskim posadama koje su otkrivale i otkrile nove daleke zemlje krenuli su i vaši praoci, vaši pradedovi, očevi, braća i muževi i stolećima putevima maslinovog ulja, vina, žita, začina, putevima širenja vere i kulture navigaju svetskim morem kao admirali, kapetani, mornari, trgovci.

 Svi koji dođu u Novi ubrzo prestanu da se osećaju kao gosti, što se moglo zaključiti iz ovoga što je gospodin Gradonačelnik govorio, prestaju da se osećaju kao došljaci, turisti ili kao ljudi koji su poslom svratili ovde. U Novom svi, a moram da kažem i za sebe, imamo utisak da smo se vratili sami sebi, jer lepota pejzaža, pjaca, bezbrojnih skalina kojima sam i ja danas i juče prolazio,  ulica, kantuna i portuna, palata, đardina, palmi, agava, a ponajviše susret i razgovor sa Novljanima, nama samima razotkriva ono što je najlepše i najdragocenije u našem biću, ono što je tu usađeno rukom našeg najplemenitijeg, najvažnijeg i najvećeg sina, oca i učitelja, vinogradara, ono što je, dakle, posađeno rukom Svetog Save.

I šta je u ovom blagoslovenom kraju i u svima nama Sveti Sava usadio? Šta je to najbolje, svetosavsko, što čini da kada dođemo u Boku osećamo da se vraćamo sebi? Kao što je njegov mirotočivi otac Sveti Simeon, Stefan Nemanja, vjerni, serbski, stoni, ljubljeni i slavni grad Kotor opasao debelim zidovima, tako je Sveti Sava utvrđivao naš hrišćanski, pravoslavni identitet i narodnu kulturu.

I Herceg Novi kao i čitava Boka, gde se spajaju kopno i more, jeste prostor koji pokriva nebo, kojim dominira nebo, gde je nebo prisutno, o čemu svedoče tolike svetinje svuda oko nas, o čemu svedoči sveti manastir Savina. Tu gde je nebo prisutno nema granica. Nema granica između neba i zemlje. Nema granica između prošlosti i sadašnjosti.

Nema granica između ljudi, pojedinaca, porodica, ali nema granica ni između naroda, vera. Tu gde je nebo prisutno, a Herceg Novi jeste prostor gde je nebo prisutno, tu postoji jedno večno sada u kojem se nalazi kao u centru Bog, a tamo gde je On tu zapravo postoji isključivo i samo ljubav kao polazna tačka i koren iz kojeg se sve ostalo razvija.

I zato je Sveti Sava, polazeći odavde na svoja putovanja, baš zato što je Herceg Novi bio namenjen da bude prisustvo neba, usadio u ovaj kamen i u vodu, u sve što postoji, znak Hristov. Usadio je ono, što danas kažu, kosmopolitski duh, tj. duh ljubavi koja se ne plaši drugačijeg.

Zbog ljubavi koja je najbolji čuvar onoga što jesmo, usadio je potpunu otvorenost, a ne samo, kako je opet danas popularno da se govori, toleranciju prema drugom i drugačijem. Tolerancija može značiti: trpim te tu pored sebe, ali ne želim da imam ništa sa tobom, štaviše, iznutra me remeti, ali ipak ja ću te istrpeti. Jevanđeljska ljubav koju sobom nosi i kojom je obeležen Herceg Novi, jer je obeležen Svetim Savom, jeste apsolutno i sasvim nešto drugačije. To je ljubav koja ima raširene ruke i otvoreno srce za sve i svakoga tako da u to srce ulaze mnogi prozori i mnoga vrata, kroz koja mnogi mogu da uđu, ali nema nijednoga izlaza.

Herceg Novi zaista jeste po svojoj otvorenosti srce koje ima mnogo ulaza, ali nema izlaza. I zato sam rekao na početku: svako ko dođe u Herceg Novi ima duboko osećanje i svest da se vratio sebi. Otuda ne treba da nas čudi, jer je to potpuno normalno, da je Boka, koja ima toliko pravoslavnih svetinja i toliko pravoslavnih Srba, uvek bila otvorena za sve. U njoj su pravoslavni Srbi uvek izgrađivali najbolje moguće odnose sa drugim verama, sa braćom rimokatolicima, ali i sa drugim predstavnicima verskih zajednica.

Evo, ovde je među nama i imam Islamske zajednice koji živi sa vama u Herceg Novom. I ovaj vaš pozdrav, a i on sam, svedoči upravo o tome da Herceg Novi jeste ne prosto grad tolerancije nego grad ljubavi. To može da bude zato što u njemu žive ljudi koji su svesni svoga korena, koji su svesni svoga identiteta, koji poznaju sebe, koji vole svoje, a onda imaju čvrst temelj i preduslov zbog toga da vole i drugoga.

I kao da je Bog već svojim promislom, svojom filigrantski preciznom rukom i mišlju, u Boku Kotorsku ucrtao taj etos, jer sam Bokokotorski zaliv je dovoljno zatvoren da može biti sačuvan od raznih spoljašnjih oluja i nepogoda, ali u isto vreme u sebi, iznutra, lep, bogat, blagorodan i otvoren kao široko more što je otvoreno, otvoren za razmenu ideja, dobara i svega dobrog i dušekorisnog sa svima na svetu, ali isto tako i pristupačan zato što je potpuno slobodan, jer je ljubav ta koja čuva njegovu slobodu.

Danas kada proslavljamo 640. godišnjicu osnivanja grada molitveno pominjemo i njegovog osnivača koji se potpisivao sa Stefan, Božjom milošću kralj Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana. I on, Stefan Tvrtko I Kotromanić je svoj novi grad podizao na dva pomenuta principa, na Svetosavskom zavetu, jer se i sam krunom nemanjićkih praroditelja krunisao nad grobom Svetog Save u manastiru Mileševi, i na kosmopolitskom, jer je Herceg Novi osnovan radi trgovine solju i unapređenja pomorskog saobraćaja, što je Herceg Novi učinilo i globalno poznatim.

 Među mnoštvom imena veoma, veoma znamenitih ličnosti iz crkvene, narodne, političke, a pogotovo kulturne i književne istorije naše, a vezani su za Herceg Novi, premda nisu ovde proveli decenije, nezaobilazni su: Ivo Andrić, danas smo posetili njegovu kuću; mudrac koji je proslavio naš jezik i našu kulturu i najveći srpski pesnik mitropolit crnogorski Petar Petrović Njegoš. Prizivajući Božji blagoslov na ovaj divni grad, na Boku Kotorsku, na sve koji ovde dolaze, borave i prolaze, potsetiću da je u svojoj pesničkoj slici Njegoš ovaj grad još tada doživljavao kao nekog starog igumana, pa mu je onda i pevao:

Novi grade sjediš na kraj mora

I valove brojiš niz pučinu,

Kako starac na kamen sjedeći

Što nabraja svoje brojanice…

 Ja sam, braćo i sestre, ovih dana neizmerno darovan vašom ljubavlju, ljubavlju vašeg i našeg Mitropolita, koji je došao posle blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija koji je zaorao duboku brazdu ovde u Crnoj Gori, ali i u Boki i Herceg Novom. Vi ovde prisutni pokazujete šta su plodovi ponikli iz semena koje je on posejao u Hristu. Bili ste mu odani, verni i poslušni i veoma je važno da imate poverenja, kao što ste imali u njega, u svoju Crkvu i da ne reagujete na prvu loptu. Ja vas molim, a znam da to već tako jeste, da imate isto takvo poverenje i u mitropolita Joanikija, kao naravno i u drugu braću episkope ovde u Crnoj Gori koji su deo i članovi Sabora naše Srpske autokefalne Pravoslavne Crkve.

Ljubavlju i blagoslovom Mitropolita i dobrotom i gostoprimstvom vašeg Gradonačelnika, ali i vašom ljubavlju i poverenjem, ovih dana sam neizmerno blagosloven što sam se našao u vašem gradu i kao znak toga blagoslova primio povelju. Ostajem neizmerno dužan za tu vašu ljubav i molim se Gospodu da stostruko uzvrati na sve što ste pružili ovih dana meni lično, ali pružajući ljubav meni, i čitavoj našoj Crkvi.

Mi ćemo, svi zajedno, uputiti molitvu Bogu da ovaj 640-godišnji bodri, živahni i veseli starac, kako ga pominje veliki Njegoš, takav ostane još mnogo vekova, do svršetka sveta, da sedi uz pučinu i mirno okreće svoju brojanicu, a da svi njegovi žitelji i oni koji mu sa ljubavlju dolaze budu blagosloveni blagoslovom Božjim, ali istovremeno da budu blagosloveni međusobnom ljubavlju.

Neka Gospod blagoslovi sve vas, vaše domove, vaše bližnje koji živite ovde u Herceg Novom. Neka blagoslovi sve ljude Crne Gore svojim blagoslovom mira, svojim blagoslovom jedinstva, što ne znači unifikaciju, već podrazumeva upravo posebnost, podrazumeva da svako ima svoj neponovljiv i poseban pečat. Taj blagoslov Božji niko nije dobio da bi on bio povod za nesporazume, povod za udaljavanje, povod za animozitete, nego je taj pečat Božji, dar Božji dobio kao nešto neponovljivo, kao dar da bi ga umnožavao i kroz njega darivao sebe drugome, kroz njega uspostavljao zajednicu i jedinstvo. Molim se da budete jedno u dobru, jedno u vrlini, jedno u čestitosti, jedno u Bogu, jedno u Hristu. Živeli na mnogo godina! Neka je srećan i blagosloven praznik!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.