Posude za odlaganje baterija i sijalica, foto: Z.S.M.U Kragujevcu je u sredu, 10. avgusta ispred Skupštine grada promovisan projekat „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice”, koji u saradnji sa Gradskom upravom, organizuju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, NALED, Udruženje reciklera Srbije i kompanije „Božić i sinovi” i „E-reciklaža”.
Zahvaljujući ovom projektu posebne posude za ovu vrstu otpada razmeštene su na sedam lokacija u gradu: u samoj zgradi Gradske uprave, u Poreskoj upravi, JKP Vodovod i kanalizacija i na naplatnim mestima Javnog stambenog preduzeća u naseljima Centar, Aerodrom, Pivara i Stanovo.
Po rečima Dragana Marinkovića, načelnika Odeljenja za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi Kragujevca, reč je o opasnom, tokisičnom otpadu čije se prikupljanje razlikuje od klasičnog – PET ambalaža, stakla ili papira, kao ni da sva preduzeća za reciklažu u Srbiji imaju dozvolu i vozila za njegovo sakupljanje, zbog čega u projektu sarađuju s aprivatnim partnerima „Božić i sinovi” kada su u pitanju sijalice i „E-reciklažom” kod sakupljanja baterija.
– Izuzetno je štetno ako ova vrsta otpada završi pomešana sa komunalnim. Iz njega se izdvaja kadmijum, olovo i živa koji ili odlaze u zemlju ili u vodotokove čime ugrožavaju lanac ishrane. Leti, svedoci smo, dolazi do čestog paljenja deponija pa na taj način toksične čestice iz njega odlaze u vazduh koji udišemo, ističe Sanja Knežević Mitrović, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.
Po njenim rečima jako je važno, zbog našeg zdravlja, da se ova vrsta otpada odvaja u posebne posude. Zbog toga u projektu
– U Srbiji imamo veliki kapacitet za reciklažu sijalica a reciklira se samo između pet i 10 posto ukupno plasiranih na naše tržište. Baterija se godišnje u našoj zemlji proda oko 600 tona a reciklira samo 17, navodi ona dodajući da je razlog tako malom procentu nedostatak mreže za sakupljanje ove vrste otpada.
Projekat „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice”se kao pilot sprovodi u Kragujevcu od decembra prošle godine i još na 13 lokacija beogradskog Univerziteta i opštine Stari Grad u Beogradu.
Za razliku od Srbije u razvijenim zemljama zapadne Evrope funkcioniše sistem produžene odgovornosti proizvođača – svi oni koji plasiraju ove prozvode na tržištu u zakonskoj su obavezi da ga posle sakupe kao otpad i tretiraju.
Prema procenama svaki građanin Srbije godišnje koristi oko jedan kilogram baterija, koje se odlažu u kontejnere za komunalni otpad ili na divlje deponije, iako predstavljaju opasan otpad jer sadrže olovo, kadmijum i druge toksične elemente koji predstavljaju značajnu pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procene pokazuju da će se u budućnosti ove količine povećavati.
U EU se se reciklira oko 52 posto baterija iz kućnih uređaja, a Evropska komisija ima planove da se do 2030. godine reciklira 95 odsto „običnih” baterija i 70 procenata litijumskih.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
