Mladi poslastičari Hemijsko-tehnološke škole u Subotici, foto: J. PatarčićU Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici stasavaju mladi pekari i poslasitičari koji uz teorijsku imaju i praktičnu nastavu, a sve što naprave završava u školskoj kantini kao užina za učenike ove škole.
U radnom kabinetu poslastičara danas su na meniju sitni kolači. Rolat sa kokosom, čokoladnom bananicom, kao i čuvene “breskvice”, vešte ruke učenica prave od jutra.
“Kad sam bila mala, tata mi je često pravio ovakve kolače. Meni se to svidelo i tako sam odlučila da postanem poslastičarka. Baš uživam u tome i kad sam nervozna, uzmem da radim nešto u kuhinji i to me opušta”, priča nam Anamarija Kekenj, učenica drugog razreda.
Njihov dan počinje časom na kojem se pripremaju za ono što će tog dana praviti u poslastičarnici, a potom se presvlače u uniforme i odlaze u radni kabinet, koji je kuhinja u malom.
Grčka torta
Tu ih čeka sav materijal, posuđe i mašine potrebne da bi njihovi kolači i torte ugledali svetlost dana, a na njima je da se podele u dve grupe i odluče ko je zadužen za pravljenje fila, a ko za izradu kora.
“Do sada sam pravila nekoliko torti, kao što su zaher, karamela, snikers, sa crvenim voćem, a pravila sam i rafaelo kuglice i druge sitne kolače. Najveća želja mi je da naučim da pravim grčku tortu. To mi je tata uvek pravio i onda bih ja sad da naučim, da bih mogla njemu da napravim”, kaže Anamarija.
Njihov rad nadgleda mentor Imre Mešter, nastavnik praktične nastave, koji kaže da mladi poslastičari najpre prolaze teorijsku nastavu, koja podrazumeva upoznavanje sa sirovinama, da bi već krajem prvog razreda ušli u kuhinju i počeli da pokazuju naučeno.
“U prvoj godini imaju praksu dva dana u nedelji, u drugoj i trećoj po tri dana i idu kod poslodavaca gde konkretno proizvode ono što se proizvodi kod poslodavaca. Nakon završetka škole imaju mogućnost da se zaposle kod poslodavaca jer su subotički poslastičari izgrazili potrebu za dobro obučenim kadrom, a mogu i da otvore svoju poslastičarnicu ili da se doškoluju”, kaže Imre.
Miris peciva
U izdvojenom objektu u dvorištu škole, smeštena je pekara u kojoj praktičnu nastavu pohađaju učenici koji se školuju za ovaj zanat.
Već pri samom ulasku, oseti se miris sveže pečenih peciva. Tu zatičemo Katarinu Daroti, učenicu trećeg razreda, kako sa svojim vršnjakinjama razvija lisnato testo oklagijom.
“Potrebno je ručno umestiti brašno, vodu i so, a posle toga ostaviti da malo odstoji. Potom se meri margarin i stavlja u testo, pa se pravi preklapanje. Onda se testo ostavi u frižideru i posle toga ide razvijanje, trostruko i četvorostruko, oblikujemo i punimo filom”, objasnila nam je Katarina kako nastaje lisnato pecivo.
A pre lisnatog peciva Katarina je naučila da pravi perece, đevreke, pletenice, žu žu pogačice, štanglice, kroasane, a kako nam je otkrila, najviše uživa u pravljenju hleba.
“Za dobar hleb je potreban dobar majstor”, odlučno će Katarina, što je nasmejalo njene koleginice koje lenjirom “mere” testo da bi se što manje materijala bacilo i da bi svako pecivo bilo jednake veličine.
Sve to posmatra njihova mentorka Danijela Mutabdžija, nastavnica praktične nastave, koja kaže da sa ovakvim đacima nema muka.
“Dobro su se pokazali u praksi. Oni su više obučeni da rade kod poslodavaca, a ovde dopunjujemo što se tamo ne obradi i sve što zahteva nastavni plan i program. Dobra su generacija i jako sam zadovoljna”, kaže Danijela.
Sva peciva koja nastanu u ovoj pekari završavaju u školskoj kantini, gde svaki učenik škole može da ih kupi za užinu i pojede ono što su pravili njihovi vršnjaci.
“Kažu nam vau, baš je fino, što je lep kompliment za sve nas”, poručuje Katarina.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
