U prvih pet

Mirišu pihtije, za doručak.

Ko nije bio na jugu Banata, ne zna šta je jaka košava, ni šta su dobre pihtije…

Lenstvovanje. Šta bih drugo u „Malom gradu u preriji“ na drugi dan Božića.

I čitanje, naravno. Za Božić sam dobila tri „Medeje“ u jednoj knjizi: Euripidovu, Anujevu i onu koju je početkom šezdesetih za izvođenje na Radio Beogradu napisao Velimir Lukić. Gordan Maričić je ponovo preveo Euripidov tekst sa starogrčkog, Anujev sa francuskog i organizovao „skidanje“ Lukićevog teksta sa trake. Podvig. Poklon za ljubitelje klasike.

Popodne put za Beograd. Vozač autobusa besomučno menja radio-stanice. Ni sa jedne se ne čuje „najlepši beli glas svih vremena“. Da je živ, Elvis Prisli bi danas napunio 75 godina. Bila sam dete kad je jednog vrelog avgustovskog dana objavljeno da je umro. Plakala sam jer sam mislila da lepi i nasmejani ljudi ne umiru, pogotovo ne kad su Elvis. Sećam se četvorostrukog albuma sa najvećim hitovima u crnom kartonskom omotu iz kolekcije mog starijeg brata. Sećam se ciklusa njegovih filmova na Televiziji Beograd. Pevušim – „It s Now or Never“…

Subota, 9. januar

Kasno popodne put za Novi Sad. Izdavačka kuća „Prometej“ slavi dvadeset godina rada. Borka i Zoran Kolundžija dočekuju goste. Iskreno se obraduju svakom ko uđe. Upoznala sam ih kada sam u Dvestadvojkinom „Poetskom teatru“ predstavljala pesničku knjigu Duška Trifunovića „Antički poremećaj“. Da, knjigu onog čika Duška koji je napisao „Tajnu vezu“ i „Glavo luda“. Mnogo ljudi na slavlju. Ništa neobično, svako od nas ima čitalačku ili autorsku vezu sa bar jednim od 1590 naslova koliko je „Prometej“ do sada objavio. Meni su važne basne Tona Telehena, „Antologija Crnjanski“, „Antologija Jung“, „Veliki rečnik stranih reči i izraza“, „Anima Laze Kostića, knjiga o Kventinu Tarantinu… Važno mi je i sećanje na knjižaru u podrumu Muzeja Kinoteke.

Zoran govori. Govor pomalo neočekivan za svečarsku priliku: prodali smo štampariju, preselili se iz centra grada na periferiju, nisu nam plaćene knjige iz otkupa… Ali, dodaje – naša starija kći je diplomirala, vodiće knjižaru, mlađa je upisala fakultet, završili smo veliku knjigu o Novom Sadu, za mesec dana izlazi „Pravopisni rečnik srpskog jezika“…

Aplaudiramo.

Muzičari počinju jedan od hitova Jorgosa Dalarasa, za Borku… i još neke od nas.

Nedelja, 10. januar

Rano ustajem. Poslednje pripreme za emisiju. Uživam u tome što je Beograd nedeljom pre podne utišan. To je dobro za koncentraciju, posebno što pred svaku emisiju imam neku pozitivnu strepnju kao da mi je prva u životu.

„U prvih pet“, nazdravlje. Kako u prvoj nedelji januara naći pet kulturnih događaja vrednih komentarisanja. Jedva da su se desili i oni nekulturni. No dobro, ima knjiga, danas ćemo u emisiji preporučiti čak tri, i jedan film. Na sreću, u goste mi dolazi Egon Savin – imam šta da ga pitam, a on ima šta da kaže. Povod je Nušićev „Pokojnik“ u Narodnom, naravno.

Popodne čitam knjigu priča Svetozara Vlajkovića „Duga na sajmu knjiga“. Vidim da će to, uz „Liriku Itake“ Miloša Crnjanskog i Valjarevićev „Dnevnik druge zime“, biti knjiga koju ću rado kupovati prijateljima. Za razliku od pretencioznih, pseudoangažovanih proza koje bi da menjaju istorijska saznanja i ideološka opredeljenja čitalaca, Tozine priče su životne u najboljem smislu reči. Uzbudljive i lepe. Zovem Tozu da mu kažem da mi se sviđa knjiga. Dogovaramo intervju.

Veče uz najbolji filmski program, dakle uz RTS – „Tamo i ovde“ Darka Longulova. A gledali smo ovih dana na RTS-u i „Beogradskog fantoma“, „Svetog Georgija“, „Čarlston za Ognjenku“, „Čekaj me ja sigurno neću doći“… – zato najbolji filmski program.

Ponedeljak, 11. januar

Treba da završim čitanje romana koji su ušli u uži izbor za Ninovu nagradu, na redu je „A ako umre pre nego što se probudi?“ Đorđa Pisareva. Početak obećava.

Veče u Helenskom fondu za kulturu, prvi čas grčkog posle dvonedeljne pauze.

Ima novih lica u grupi, puna učionica. Pre časa mi se činilo da sam sve pozaboravljala za tih petnaest dana raspusta, nisam. Prvo ponavljamo, pa učimo novu lekciju, imperfekat glagola druge konjugacije… Kako to moje učenje grčkog odmiče, sve mi se više čini da ću uskoro bolje znati grčku nego srpsku gramatiku. Još ima ljudi koji se iznenađuju kad čuju da učim grčki, kao – šta će ti, kad nije engleski? Neka pitanja ne zaslužuju odgovor.

Utorak, 12. januar

Redakcija. Na sajtu „Nove srpske političke misli“ rang liste za 2009. Od tri najbolje radio emisije dve su sa Radio Beograda 2 – „Rečeno i prećutano“ i „Agora“. Kultura čestita kolegama u informativno-dokumentarnoj, zaslužili su. Čestitamo i NSPM-u na tome što imaju rang listu za radio emisije.

Snežana me fotografiše u redakciji, ozbiljan foto-sešn da bismo odabrale onu malu sliku iznad ovog teksta. Nekad se pitam da li uopšte postoji nešto što ona ne ume da uradi. Kusturica, zvezda, domaćin još jednoj velikoj zvezdi. Svi mediji objavljuju: „U Beograd stigao Džoni Dep. Čuvenog glumca primio predsednik Tadić. Dep sleteo u Drvengrad. U ekskluzivnom intervjuu slavni glumac izjavio…“ U jednoj od izjava Dep je otprilike rekao da mu se mi u Srbiji sviđamo. I on se nama sviđa. A ako Kusturica jednom dovede Havijera Bardema, odoh i ja u filmske kritičare.

Oko 21h RTS2 „Bostonski advokati“, posle ponoći Fox life i, za promenu, „Bostonski advokati“. Sad tek razumem šta znači biti zavisan od TV serije… prija.

Sreda, 13. januar

Na redakcijski mejl stigao promotivni materijal za novi album Ramba Amadeusa, najava koncerata, fotografije za objavljivanje… Pošto to sa fotografijama malo teže ide na radiju, Ramba u crnobeloj bundi stavljam na desk-top. Lice za mesec januar.

Sinoć je otvorena izložba crteža, gvaševa i akvarela Ilije Bašičevića Bosilja u „Haosu“. Njegove slike sam samo jednom videla „uživo“. Idem da pogledam ovu izložbu. Verovatno ćemo je komentarisati u nedelju, u emisiji. Utisci, najpozitivniji mogući. Naravno da nije reč o naivnom slikaru, ni u jednom smislu reči. Boje koje volim. I dvostruka lica, opasno.

Večeras se čeka još jedna Nova godina. Prijatelji me zovu na konceptualno prejedanje. Ako odem kajaću se, ako ne odem kajaću se.

Četvrtak, 14. januar

Noćas u mom kraju nije bilo pucanja. Prijatno sam iznenađena. Danas Službeni glasnik promoviše tri knjige, Srpska književna zadruga jednu. Dodeljuje se nagrada „Lazar Trifunović“, treba videti izložbu „Kritičari su izabrali“ koja je otvorena sinoć.

Sutra Ninov žiri saopštava koga je izabrao od osam odabranih. Koncert Beogradske filharmonije.

Konačno počinje, biće dovoljno kulturnih dešavanja za izbor „U prvih pet“. Čujemo se u nedelju, u 11h.

Autorka je zamenik glavnog urednika Radio Beograda 2