„Imam penziju 10 hiljada dinara, muž mi je bolestan, a sin i snaja su ostali bez posla. Možete da zamislite kako ove pare trošimo. Sramota me da idem na kazan, ali ću morati da bar za dedu i mene obezbedim jedan obrok“, priča jedna ovdašnja penzionerke u redu za obrok sa narodne kuhinje koja od srama nije želela da kaže svoje ime.
Sa prosečnom zaradom od 25.033 dinara, što je za 20 odsto niže od republičkog proseka, Piroćanci skoro da jedva sastavljaju kraj s krajem. Oko 10.000 stanovnika pirotske opštine, ili svaki šesti, živi u siromaštvu, procene su opštinske organizacije Crvenog krsta. Siromašnom se smatra svaka porodica koja ima mesečna primanja niža od 8.360 dinara po članu.
U pirotskoj opštini ne postoji jasan podatak o broju siromašnih, jer nijedna institucija ne obrađuje ove podatke, ali su oni zabrinjavajući. Socijalnu pomoć prošle godine primalo je između 465 i 675 porodica, što je ukupno 1.741 osoba koje su preživljavale sa 5.500 dinara, koliki je iznos za jednočlano domaćinstvo, odnosno 10.800 dinara mesečno, koliko dobijaju porodice sa pet i više članova. Jednokratnu novčanu pomoć koristilo je 1.407 Piroćanaca, ali se broj lica koja preko Centra za socijalni rad traže pomoć stalno povećava.
I na narodnom kazanu u ovoj godini hrani se znatno više Piroćanaca nego ranijih godina. Svakodnevno obrok prima 850 lica. Sekretar Crvenog krsta u Pirotu Miroljub Mijić kaže da su siromaštvom najviše pogođene osobe sa najnižim stepenom obrazovanja, nezaposleni, stariji od 65 godina, domaćinstva sa više od pet članova, izbegla i raseljena lica, Romi, invalidi i žene.
– Samo za tri godine ovaj broj je povećan čak tri puta, od 300 na 1.100, koliko ih je trenutno, od kojih su 250 na takozvanoj listi čekanja. Sa ovakvim brojem korisnika bojim se da više nismo u stanju da na kvalitetan način pratimo sve te korisnike, pa ćemo insistirati da se uključi i Centar za socijalni rad – kaže Mijić.
Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad u Pirotu Marije Vasić, broj građana koji su od početka godine zakucali na vrata Centra za socijalni rad tražeći neki vid pomoći, povećan je u odnosu na prošlu godinu.
– U poslednjih godinu dana, od početka krize, broj siromašnih se stalno povećava. To vidimo po zahtevima za jednokratnu novčanu pomoć i za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice. Međutim, ovi podaci ne predstavljaju realnu sliku o broju siromašnih i socijalno ugroženih jer mnoge kategorije, zbog zakonskih ograničenja, ne mogu da ostvare pravo na ovaj vid pomoći. Mnoge porodice ne mogu da ostvare pravo na materijalno obezbeđenje jer imaju članove koji su još uvek u fiktivnom radnom odnosu, a nemaju nikakva primanja, ili imaju više od pola hektara zemlje koja je negde zabačena i ne može da se koristi za obrađivanje, niti donosi ikakve prihode. Ovo je najčešće slučaj u selima tako da je broj siromašnih ljudi koji nemaju nikakva primanja daleko veći nego što pokazuju ove brojke – kaže Marija Vasić.
Jednokratna novčana pomoć
U prošloj godini jednokratnu novčanu pomoć koja se isplaćuje iz opštinskog budžeta primilo je 1.407 lica, a ukupan iznos para je oko pet miliona dinara.
– Taj novac je uglavnom isplaćen za kupovinu životnih namirnica, plaćanje stanarine, lečenje, kupovinu lekova, na troškove sahrana, školovanje dece, izradi ličnih dokumenata. Realne potrebe za ovom vrstom pomoći su daleko veće, ali naše mogućnosti su tolike koliko nas finansira opština – kaže Marija Vasić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
