U Srbiji 85 odsto građana smatra da je depozitni sistem najprihvatljiviji način recikliranja 1Foto: Unsplash/Sigmund

Uvođenje depozitnog sistema za 85 odsto građana Srbije najprihvatljiviji je način recikliranja, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Centar potrošača Srbije (CEPS), objavljeno je danas.

Većina građana bi se opredelila za sistem, koji podrazumeva model po kome potrošači prilikom kupovine na primer pića plaćaju dodatni iznos novca za samu ambalažu, a koji im se vraća kada predaju praznu ambalažu za recikliranje, odnosno koji je jednostavan i koji na jednom mestu može da obuhvati sve vrste jednokratne ambalaže, kao što su limenka, plastika, tetrapak i staklo, navedeno je u saopštenju.

Cilj istraživanja bio je da se definišu navike ispitanika o reciklaži ambalaže za jednokratnu upotrebu i navike koje bi proistekle povodom uvođenja različitih sistema reciklaže, između ostalog i depozitnog sistema.

„Od svih ispitanika koji su u okviru našeg istraživanja izabrali da bi često koristili sistem depozita veći broj živi u gradu, tačnije 61 odsto, dok su ispitanici koji žive u seoskim sredinama u većem broju neopredeljeni, njih 21,4 odsto. Ovo ukazuje na potrebu da depozitni sistem ne treba da zavisi od veličine mesta stanovanja, već da treba da bude dostupan svima, bez obzira u kojoj sredini ili u kom delu Srbije žive“, kazala je predsednica CEPS-a Maja Anokić.

Kako je dodale, zbog toga ne čudi podatak da 58,2 odsto ispitanika smatra da je važno da im ovakav sistem bude u blizini.

Istraživanje je pokazalo i da bi, u slučaju da proizvod koji redovno kupuju poskupi kao posledica ulaska u sistem depozita, 40 odsto ispitanika prestalo da ga kupuje.

To je jedan, kako je ukazano, od ključnih razloga zašto bi sistem depozita morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu, jer u protivnom, ambalaža koja se nalazi van depozitnog sistema mogla bi da postane novi izbor potrošača.

Blizu dve trećine ispitanika, njih 60,2 odsto, istaklo je da smatraju logičnim da iznos depozita zavisi od vrste i veličine ambalaže.

Nešto više od polovine (55,3 odsto) smatra da bi se lako navikli na sistem u kome su zastupljeni različiti iznosi u odnosu na volumen ambalaže.

Istraživanje je pokazalo da na polju edukacije i značaja reciklaže posebno treba animirati stanovnike ruralnih područja, kao i grupu onih koji imaju od 41 do 65 godina.

Nešto više od polovine ispitanika, njih 51,58 odsto, naglasilo je da im je važno da proizvođač na ambalaži jasno istakne mogućnost njenog recikliranja.

Iz CEPS-a su naveli da potrošači širom sveta sve više traže istinski održivu ambalažu koja može beskonačno da se reciklira, naglašavajući da bi bili spremni da za nju plate više zbog pozitivnog uticaja koji ima na ekologiju.

I blizu polovine ispitanika u Srbiji, tačnije 44,5 procenata njih, potvrdilo je da bi bilo spremno da više plati proizvod koji je u ambalaži koja se lakše reciklira.

Ovaj podatak upućuje, smatraju u CEPS-u, na svest o važnosti reciklaže na kojoj je potrebno kontinuirano raditi.

Iako je većina ispitanika istakla da ima pozitivan stav prema reciklaži, nešto manje od polovine, njih 45,9 odsto, izjavilo je da se trudi da što više reciklira.

Uočen je i trend da potrošači smatraju reciklažu važnom temom i da su spremni da svojim ponašanjem doprinesu očuvanju životne sredine, ali da im je potrebna podrška kako bi znali načine na koje to mogu da rade i podsticaj u izgradnji i u očuvanju navika za recikliranjem.

CEPS istraživanje sproveo tokom septembra 2020. godine na uzorku ispitanika koji je obuhvatio Beograd, Vojvodinu, centralnu, zapadnu i jugoistočnu Srbiju.