Član savetničkog tima predsednika Indonezije Jajan Ganda Haj At Mulijana održao je nedavno na Fakultetu političkih nauka i u Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova predavanja o indonežanskom viđenju Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i o njenoj spoljnoj politici tokom poslednjih 10 godina kako je na čelu države predsednik Sisulo Banbang Judojono.
Jajan za Danas ističe da Indonezija kao jedan od osnivača PNZ smatra da taj međunarodni forum i danas ima suštinsku ulogu u međunarodnim odnosima, ali je u 21. veku suočen sa novim realnostima. Kako bi PNZ i dalje imao značaj na svetskoj pozornici, ocenjuje Jajan, bitni aspekti jesu – liderstvo, vidljivo učešće u rešavanju globalnih problema, sposobnost da proklamovano bude i realizovano, nivo domaće podrške i učešća u spoljnoj politici, dubina privrženosti ideji i politici, jedinstvo u Pokretu i efikasna metodologija.
– Bog mi je podario priliku da dođem tamo gde je prvi samit PNZ održan, u Beograd. Ovde mogu osetiti miris nesvrstanosti. Razumem da u novoj situaciji, u drugačijem kontekstu, danas kada ima sve više mogućnosti, Srbija, koja je ipak u Evropi, želi da bude deo Evropske unije. Isto kao što Indonezija i zemlje u regionu žele da budu deo ASEAN. Sve više zemalja želi da budu deo procesa. Na kraju, ipak, geografija određuje politiku i našu sudbinu. Naša sudbina je u regionu, ali je naša odgovornost i van regiona – smatra Jajan.
Kako ocenjujete situaciju u Aziji, posebno na Južnom kineskom moru?
– Azija i Pacifik su veoma dinamični. U poslednje vreme ta dinamika obuhvata države koje polažu prava na teritorije u Južnokineskom moru, kao što su Kina, Filipini i Vijetnam naročito. Indonezija ne spada u tu grupu država, ali kao deo regiona i kao deo ASEAN (Udruženje zemalja Jugoistočne Azije), čvrsto smo privrženi da budemo deo rešenja i zalažemo se za promovisanje mirnih rešenja. Pitanje Južnog kineskog mora nije jednostavno, ima svoju složenost i dinamiku koja se može pogoršati iIi imati dodatne posledice kao što je bila razmena vatre između kineske i filipinske mornarice, poput incidenta kod Skarborou pruda i niza drugih koji su van naše kontrole.
Kako komentarišete prilike na Korejskom poluostrvu?
– Situacija na Korejskom poluostrvu se ne poboljšava. I dalje nemamo jasnu sliku šta bi Kim Džong Un želeo u pogledu izgradnje mira, bezbednosti i napretka u Istočnoj Aziji i šire. Takođe, odugovlači se sa razgovorima između šest zemalja oko severnokorejskog nuklearnog programa, a mi bi želeli da oni budu nastavljeni. Nije uvek lako steći jasnu sliku šta se zapravo događa u Severnoj Koreji koja bi nas vodila ka formulisanju odgovarajuće politike. Zainteresovanost za razvijanje nuklearnog naoružanja i proizvodnju raketa u toj zemlji izgleda da još postoji.
Kakav je stav Džakarte o Siriji?
– Stanje u Siriji je veoma zabrinjavajuće. Situacija se sve više pogoršava. Mislim da je Druga ženevska konferencija pravovremena i od kritične važnosti. Uloga posrednika ambasadora Lahdara Brahimija je veoma bitna, kao i zemalja u regionu koje imaju moć nad Sirijom. Neke oružane grupe žele da uspostave Siriju kao zemlju zasnovanu na Koranu, na islamskom učenju, dok je ona zapravo bila multikulturalna i sa različitim religijama. Iz takve perspektive je veoma važno imati dijalog u kome bi učestvovale sve strane. Važno je da takav dijalog bude deo Druge ženevske konferencije.
U poslednje vreme su odnosi između Indonezije i Australije pogoršani pošto su obaveštajne službe Kanbere prisluškivale razgovore predsednika Judojonoa, njegovih saradnika, čak i prve dame?
– Snimanje i špijuniranje nisu mešanje u unutrašnje stvari u smislu da se narušavaju naš teritorijalni integritet i suverenitet, niti je to vojna intervencija, niti progon. No, postoji etičko pitanje zašto prisluškivanje u trenutku kada izgleda da se u uzajamnim odnosima sve kreće ka sve višem uzajamnom poverenju. Svesni smo da je špijuniranje praksa obaveštajnih službi i da svaka država može da špijunira i prisluškuje. No mi imamo sporazum, imamo strateško partnerstvo i godišnje konsultacije i iz našeg ugla to izgleda kao razvoj događaja vredan žaljenja u indonežansko-australijskim bilateralnim odnosima. Odlučili smo da zamrznemo saradnju sa Australijom. Mi želimo da sarađujemo sa svakom državom, ali imamo na umu takve incidente kao što je prisluškivanje.
Kakva su kretanja u ASEAN, posebno u zemlji sadašnjeg predsedavajućeg, Mjanmara?
– Zadovoljni smo nastavkom demokratizacije u Mjanmaru, o čemu je govorio i predsednik Tein Sein više puta. Birokratska, institucionalna, administrativna osnova demokratije treba da budu izgrađene i mi se krećemo u tom pravcu. Možda bi nekima odgovaralo da sve to ide brže, ali da bismo imali podesnu demokratizaciju i postojan napredak, moramo biti strpljivi, ulagati konstantan trud, moramo da nastavimo sa radom. To je ono što mi cenimo u delovanju predsednika Tein Seina. No, Mjanmar je veoma složen zbog visokog nivoa multikulturalnosti i etničke raznolikosti. Vlada Mjanmara mora da postigne mirovni sporazum sa nekim od manjinskih etničkih grupa, što nije tako jednostavno kao kada su u pitanju unitarne države.
Džepovi sukoba u Aziji
„U Aziji imamo potencijalne džepove sukoba, ali mukotrpno radimo na arhitekturi mira, da budemo principijelni, da postoji normativna osnova za miroljubive odnose među državama u regionu. Gajimo jaku nadu da će svi pribegavati miroljubivom rešavanju sporova i u tim situacijama se pridržavati međunarodnog prava, a ne pribegavati vojnim sredstvima, što je protivno Povelji Ujedinjenih Nacija i ASEAN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
