Deponija Halovo je gorela nekoliko puta, Foto: M. S.U Zaječaru veliki problem predstavljaju divlje deponije koje se nalaze na teritoriji samog grada, ali takođe i u mnogim selima. Na teritoriji grada i okolini locirano je oko 60 divljih deponija i one su evidentirane i nalaze na listi Ministrastva zaštite životne sredine.
Divlje deponije niču svakodnevno, a ono što je karakteristično je da i kada se uklone na istom mestu pojavi se novo smeće, potvrdio je za Danas Velibor Ristić, rukovodilac sektora „Čistoća“ u JKSP „Zaječar“.
„Javno komunalno preduzeće Zaječar ukljanja deponije samo koje su nastale na teritoriji grada i to samo po nalogu komunalne milicije i inspekcije. Ako građani sami prijave deponiju JKSP „Zaječar“ mora da obavesti nadležne inspekcijske službe i komunalnu miliciju, da se načini zapisnik, pošto troškove samog uklanjanja deponije snosi grad Zaječar“,objašnjava Ristić.
On ističe da kada se pojavi neka veća deponija potrebno je angažovanje mehanizacije koje komunalna preduzeća u Zaječaru nemaju. Za ovaj posao angažuju se privatna preduzeća, pa samim tim troškove utovar i istovar smeća na deponiju „Halovo““ pokriva JKSP “Zaječar”.
Nedavno je grad Zaječar dobio nove podzemne kontejnere, ali samo nekoliko dana nakon postavljanja, građani su bacali pepeo i žar, tako da je pričinjena velika materijalna šteta, pošto su kese za smeće, koje se nalaze u podzemnom kontejneru – oštećene, a cena nove iznosi 30.000 dinara, zato iz komunalnih preduzeća u Zaječaru apeluju na građane, da se sa početkom grejne sezone kada se izbacuju pepeo, prvo ohladi, kako vreće ne bi ponovo bile uništene.
Sa druge strane, gotovo da nema sela u kome se ne nalazi divlja deponija. U gradu Zaječaru česta je slika da neko istrese šut u nekom mračnom kraju grada, a razlog je što se u naseljima i selima nalazi manji broj kontejnera od potrebnog
„Petnaestak sela uopšte nema kontejnere, a u onima koji ih imaju izvozi se smeće na na desetak dana, pa se samim tim pojavljuje ružna slika sa razbacanim smećem. Naravno tu je i naša krivica, ali i krivica meštana“, kaže Velibor Ristić.
Prethodnih godina i deponija „Halovo“ je gorela više puta. Poslednji put pre nekoliko meseca, a nakon borbe sa vatrom koja je trajala danima, navežena je zemlja i požar je ugašen.
Dim se sa deponije proširio na okolna sela, tako da su par dana meštani sela među kojima je Vražogrnac i Veliki Izvor, živeli u dimu.
Velika opasnost što se deponija Halovo tiče je I to što ona nalazi pored reke Timok, pa često dolazi do mešanja podzemnih vode iz smeća sa vodom u Timoku.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
