Foto: Privatna arhiva porodice StivensonZahvaljujući učenicima Gimnazije iz Zaječara, koji su organizovali Izložbu „Od Zaječarske gimnazije do Kolumbija univerziteta“ koja predstavlja prikaz života i dela profesora Milivoja Stanojevića, doktora filozofije i šefa Departmana za slavistiku na Kolumbija Univerzitetu, koji je poreklom iz Zaječara, Zaječarci su se upoznali sa njegovim životom i dostignućima.
Natalija Tanić, učenica Gimnazije, organizaorka ove izložbe, kaže za Danas da se sama ideja o istraživanju života i dela profesora Milivoja Stanojevića, javila na početku treće godine, kada joj je profesorka istorije Suzana Tomić predložila da napišu istraživački rad o njemu za Republički centar za talente Beograd.
“Prihvatila sam ideju i sa radom o profesoru Stanojeviću učestvovala sam na finalnom, republičkom takmičenju koji je održao Centar za talente u Beogradu. Zaista je bilo zadovoljstvo istraživati o tako velikom čoveku, koji je, nažalost, ostao nepoznat široj javnosti. Zbog obilja informacija koje smo profesorka i ja sakupile, odlučile smo da ne stanemo sa istraživanjem, već da ga dodatno proširimo i naravno, uključimo u rad i ostale zainteresovane učenike”, istakla je ona.
Petra Ninić, Boris Rančev i Natalija Tanić su uz neizmernu podršku i smernice koje je pružala njihova profesorka, vredno radili na tome da njihovo istraživanje obogaćuju novim podacima.
“Organizovanje izložbe nam se učinilo kao najbolji način da objedinimo svu prikupljenu istorijsku građu, sa ciljem da pokažemo široj javnosti koliki je značaj imao prof. dr Milivoj Stanojević”, objašnjava naša sagovornica.
Milivoj (Stojan) Stanojević je rođen u selu Koprivnica, 14. februara 1881. godine. Svoje srednjoškolsko obrazovanje je proveo u zaječarskoj gimnaziji, gde je i maturirao školske 1901/1902. godine. Po završetku gimnazije, upisuje tada Veliku školu u Beogradu, koja 1905. godine prerasta u univerzitet. Samim tim, bio je jedan a od prvih studenata Beogradskog univerziteta.
Ubrzo nakon toga, spletom okolnosti, odlazi u u Njujork, a potom u San Francisko i na Univerzitetu Kalifornija je 1914. godine doktorirao na departmanu za filozofiju.
Naziv doktorske disertacije je bio ,,Tolstojeva teorija socijalne reforme“. Vredno radi na istraživanjima iz oblasti društvenih nauka, što rezultira time da 1925. postaje šef Departmana za slavistiku na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku.
Prof. dr Milivoj Stanojević ubraja se u red srpskih intelektualaca, koji je u prvoj polovini XX veka ostavio traga u stvaralaštvu srpske i jugoslovenske emigracije u Americi.
Nastojao je da, američkoj javnosti u vreme Velikog rata – Prvog svetskog rata, prezentuje i približi srpsku i južnoslovensku istoriju i književnost.
Njegova dela su, i posle više decenija od svog prvog štampanja, doživela nova izdanja i često se preporučuju kao literatura u američkim školama.
“Ovom prilikom se moramo posebno zahvaliti potomcima Milivoja Stanojevića, njegovim unucima Metjuu i Nanet Stivenson, koji su mnogo doprineli izradi istraživačkog rada, a potom i izložbe. Gospodin Metju Stivenson je poslao porodične fotografije i sačuvana dokumenta. Takođe, želela bih napomenuti da u aprilu mesecu, ove godine, Metju Stivenson je posetio našu školu i to je, zaista, bila jedinstvena prilika da se upoznamo i razgovaramo sa unukom tako važnog čoveka, kakav je bio Milivoj Stanojević. Njegova poseta je bila izuzetno značajna za sve nas. Značajna dokumenta dobili smo i od Erin Benc iz Monteklara (Monteclair History Center)”, objašnjava Natalija Tanić.
Petra Ninić kaže da su Natalija Tanić i profesorka istorije, prošle godine u maju mesecu iznele ideju o ovoj izložbi i predložile da im se priključi, što je ona sa zadovoljstvom i uradila.
“Njihova zamisao mi se jako dopala i bez razmišljanja sam pristala. Moj zadatak je bio usmeren na pronalaženje podataka o supruzi Milivoja Stojana Stanojevića, Beatris Stivenson (Beatris Louise Stevenson). Baveći se humanitarnim radom, Milivoj je upoznao jednu izuzetno obrazovanu devojku po imenu Beatris, kojom se zatim i oženio 1917. godine. Sa njom je 1919. godine dobio sina Nikolaja (Nikolai Stevenson Stanoyevich). Zajedno sa suprugom, Beatris je radila na istraživanju srpske tradicije, kulture i književnosti, a kao rezultat toga, objavila je knjigu pod nazivom Antologija jugoslovenske poezije”, kaže ona i dodaje:
“Natalija, Boris i ja smo punih godinu dana bili u kontaktu i neumorno radili na stvaranju izložbe. Sve to ne bismo uspeli bez ogromne podrške profesorke istorije, Suzane Tomić, kao i profesora srpskog i engleskog jezika. Bila mi je čast da budem deo jednog ovakog projekta”.
Boris Rančev, kaže da je u ceo ovaj projekat ušao zahvaljujući razrednoj, profesorki istorije Suzani Tomić.
“Generalno, istorija je oblast koja me je uvek zanimala, pa mi je ovaj projekat bio interesantan. Konkretno, moj zadatak je bio prevod dokumenata, knjiga, pisama sa engleskog na srpski, i obratno. Bilo je zanimljivo biti u mogućnosti spoznati misli, ideje i pogled na stvari iz ugla čoveka koji je u egzilu. Tim pre, što je čovek iz našeg grada i sa naših prostora. Veliki trag, lično na moje učešće u projektu, ostavio je i dolazak unuka Milivoja Stanojevića, Metjua Stivensona, gde sam imao priliku da ga dočekam i upoznam, i po prvi put razgovaram sa osobom čiji je maternji jezik engleski”, objašnjava on.
Natalija Tanić, Petra Ninić i Boris Rančev, kažu za Danas da su im podršku u realizaciji izložbe pružile profesorke srpskog jezika i književnosti, Dijana Lazarević, Violeta Simić, kao i profesorke engleskog jezika Anita Mikić, Slobodanka Petrović i profesorka istorije Suzana Tomić, kao i zaposleni u ustanovama kulture u Zaječaru.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
