Ukrajina je zahvalna Srbiji zbog podrške

Po drugoj liniji potičem iz nobl ukrajinske porodice. Imam dve strane u srcu, volim ih obe i ne želim da se međusobno ubijaju, a upravo se to dešava u Ukrajini, ta velika geopolitička igra. Rat će biti završen samo je pitanje koliko će još ljudi izginuti – kaže za Danas Olga Bogomolcev, savetnica predsednika Ukrajine Petra Porošenka za humanitarna pitanja. U razgovoru obavljenom neposredno pre nego što će Kijev i pobunjenici potpisati sporazum o prekidu vatre, Olga Bogomolcev nam je rekla kako mir očekuje svaki dan: „Ali očekujem i tešku zimu za Ukrajinu, ne samo zbog energetike“.

Olga Bogomolec je lekar, profesor na Nacionalnom medicinskom univerzitetu „Bogomolec“, tako nazvanom po njenom pradedi, takođe lekaru, i osnivač Instituta za dermatologiju i kozmetologiju. Peva u humanitarne svrhe. Bila je kandidat za predsednika Ukrajine na izborima održanim u maju.

Ne sumnjate da Rusija sprovodi agresiju na Ukrajinu?

– Svakako, nema sumnje, jer mi smo nastojali da budemo na vezi sa ljudima na tim teritorijama (Donbas, prim. aut.). Rekli smo im: „Ako vam se ne sviđa vlada, to nije problem, ne sviđa se ni nama. Hajde da radimo zajedno i promenimo vladu na miran i zakonit način“. Ali oni to ne žele.

Predstavnici Rusije govore o preteranoj upotrebi sile ukrajinske vojske, o stotinama hiljada izbeglica…

– Ukrajinska armija je, u stvari, veoma slabo naoružana i nije bila spremna za rat. Druga strana ima mnogo bolje oružje i pitanje je odakle im dolazi.

Šta mislite o izgradnji zida na granici s Rusijom dugog 2.000 kilometara uz bodljikavu žicu i mine što je najavio premijer Ukrajine Jacenjuk?

– Ukrajina sada ima na jednom delu svoje teritorije stranu vojsku, suočava se sa agresijom druge zemlje. Sve što Ukrajina traži je mir i bezbednost za narod. Koje su mogućnosti da se to dostigne? Uopšte ne mislimo da su dobre bilo kakve sankcije prema bilo kome. Ali ako neko vama nanosi bol, morate da razmišljate kako da se odbranite. Ako nemate način, oružje, nemate vojsku, a miroljubiva ste zemlja, kakav izbor imate?

Odbili ste mesto ministarke i zamenice premijera. Je li to zbog korupcije na koju se žalite?

– Borba protiv korupcije je zapravo bila glavni motiv za narod da izađe na Majdan. Bilo je mnogo medijskih poruka da je Majdan zapravo stecište fašista, banderovaca, ludaka. To uopšte nije tačno. Pošto Janukovič nije potpisao sporazum sa EU, nekoliko desetina studenata je izašlo na trg, a narod u Ukrajini nije znao puno toga, niti je bio preterano uzbuđen zbog EU. Studenti su na Majdanu ostali nekoliko dana i hteli su da odu, kada ih je policija brutalno pretukla. Kada su ljudi videli šta se dogodilo, 1. decembra su izašli na ulice radi jednog cilja – da pitaju zašto ste isprebijali studente i ko je to uradio. Ali batinanje je nastavljeno. Demonstranti su čekali osudu političara, da bar kažu „nemojte više da bijete ljude, to nije u redu“. Ali niko se nije pojavio. Osamnaestog februara mecima su ubijeni mirni demonstranti. Onda su tek političari došli. Zato ljudi sa Majdana nisu bili zadovoljni novom vladom – nisu želeli političare, već tehničku vladu, ekonomiste, profesionalce. Ali isti ljudi iz prethodne vlade našli su se i u novoj. Zato sam odbila da budem ministarka zdravlja i zamenik premijera za humanitarnu pomoć. Pošto sam rekla da hoću otvaranje slučajeva korupcije i nezavisnu istragu iz EU, rekli su da me više ne žele.

Ipak, prihvatili ste da postanete savetnica predsednika Porošenka. Kakva je vaša uloga?

– Prihvatila sam zato što je izbio rat. Rat nije vreme za politiku. Vreme je da svi rade naporno za dobrobit otadžbine. Nisam glasala za Porošenka jer sam bila nezavisni predsednički kandidat.

Niste bili oduševljeni Porošenkom?

– Ne, ne. Zapravo mislim da će za Ukrajinu biti mnogo bolje kada na vlast dođu profesionalni političari, ne biznismeni. Ali to je sledeći korak. Sada su ljudi odlučili da glasaju za Porošenka, to je njihova volja koju sam ja prihvatila, jer sada nije vreme za ambicije već za zbijanje redova. Zato sam prihvatila da budem savetnik predsednika. Mogu da učinim puno toga, da organizujem medicinsku pomoć za ranjene, da organizujem medicinske obuke unutar vojske. Moramo biti spremni. Zima dolazi i moramo da budemo snažna i disciplinovana zemlja.

U presretnutom telefonskom razgovoru estonskog šefa diplomatije Urmasa Paeta i Ketrin Ešton, Paet je rekao da ste vi tvrdili da je na demonstrante na Majdanu izgleda pucao neko „iz nove koalicije“, one koja je srušila Janukoviča, a ne policija koja je bila pod njegovom kontrolom. Negirali ste da ste to rekli. Da li je u međuvremenu sprovedena istraga ko je pucao?

– Tog dana, 18. februara ja sam pomagala ranjenicima. Više od 60 je ubijeno iz snajpera. U hotelu Ukrajina u blizini bilo je 13 tela mladića koji nisu imali oružje niti uniforme. Nisam kriminalistički stručnjak, ali ne morate biti ekspert da vidite da je neko ubijen iz snajpera. Meci su prolazili kroz srce, koronarnu arteriju ili oko. Nisam govorila o tome. Bilo je tog dana desetine novinara u hotelu. Rekla sam samo jedno – da su ljudi ubijeni iz snajpera. Neki vojnici pripadnici specijalnih snaga su takođe bili ubijeni. Nisam razgovarala sa političarima. Rekla sam samo da su ubijani ljudi na obe strane. Nisam videla ljude koji su ubijali. Već 20. februara tražili smo da dođe međunarodna ekspertska grupa. Baš me briga ko je pucao, svi ubijeni su Ukrajinci.

Da li je pokrenuta istraga i ima li rezultata?

– Ne, nema nikakvih rezultata. Prvi put sam pozvana u tužilaštvo 45 dana posle tog dana. Molila sam glavnu televiziju pet puta da me pozovu. Ali nema rezultata, nema imena ljudi koji su platili snajperiste.

Bilo je različitih izveštaja o protestu na Majdanu – da je tamo dolazio narod koji traži slobodu, pučisti, ekstremni nacionalisti, pa i fašisti, koji su antiruski orijentisani. Šta je istina?

– Zamislite da držite govor pred normalnim ljudima i onda jedan ludak počne da govori gluposti. Sve novine će pisati o tom jednom ludaku.

Bilo je i informacija o paljenju ruskih crkava?

– Pričaćemo i o crkvama. U svakoj zemlji ima ekstremnih nacionalista. U Ukrajini ih je veoma malo. Na Majdanu je zaista bilo malo ekstremnih nacionalista. Što se tiče crkava, one su veoma veliki bol Ukrajine – to što nemamo mir među crkvama. Imamo tri glavne crkve i dve od njih su pravoslavne i ne veruju u mir. Ako ljudi iz crkve ne mogu da žive u miru, to znači da nemaju Boga u srcu. Jer Bog, mir i ljubav su isto. I kada sveštenik u crkvi priča vernicima da idu na ulice da pucaju i ubijaju, ima li on ljubavi u svom srcu? Ako sveštenik skuplja oružje u crkvi, da li je to i dalje crkva?

Rusija kaže da je zadovoljna srpskom pozicijom o ukrajinskoj krizi – time što Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće da uvodi sankcije Rusiji. Da li je i Ukrajina zadovoljna takvim stavom i ima li neka očekivanja od Srbije?

– Ukrajina je veoma zahvalna vašem predsedniku i zemlji za podršku našem integritetu. To je nama veoma važno. Ukrajina takođe podržava integritet Srbije. Sankcije su način kako Ukrajina pokušava da dođe do mira. Mi isto ne želimo sankcije, ali želimo mir, želimo da razvijamo ekonomske veze sa Srbijom. Želimo direktne letove od Kijeva do Beograda, da biznismeni iz Ukrajine dolaze u Srbiju i obratno.

Kremlj nas je ujedinio

– Ukrajinski narod je veoma, veoma osećajan. Mislim, ponekad, da je previše mekan. Jer njihov nivo agresivnosti je veoma nizak, mnogo manji od prirodne agresivnosti Gruzijaca, ljudi sa Kavkaza, pa i Srba. Kod Ukrajinaca je sve polako, lenjo, mekano… Oni vole da pevaju, a pesme su uvek o ljubavi… A sada je Kremlj zapravo učinio nešto jako dobro za našu zemlju. Jer, od kad smo postali nezavisni nismo imali osećaj zajedništva, da podržavamo jedni druge, da smo ponosni što smo Ukrajinci. Sada svi nose nacionalna obeležja, pa i deca koja idu u školu sa tim obeležjima. To je Kremlj učinio Ukrajini – kaže Olga Bogomolec.