Foto: Dušan Pešić/DanasSrednjovekovno utvrđenje Markovo kale nalazi se uz put koji spaja vranjsku sa leskovačkom kotlinom, na oko pet kilometara severozapadno od centra Vranja. Ovaj lokalitet jedan je od najstarijih spomenika istorije i kulture grada. Zidine su odolele zubu vremena, pa i dalje, posle protoka vekova, deluju zastrašujuće i grandiozno.
Markovo kale nalazi se na približno 800 metara nadmorske visine, na isturenom i strmom kamenitom grebenu, između planina Pljačkovice na istoku i Krstilovice na zapadu, a neposredno iznad ušća Male i Devotinske reke u Vranjsku reku.
Do utvrđenja se stiže uskom stazom, a, kada se uspenjete, pogled vam se sa zapadne strane tvrđave spušta duboko u ambis.
Samo utvrđenje sastoji se iz dva nivoa – Gornjeg i Donjeg grada, odnosno platoa. Osnova tvrđave je trougaona, nepravilna i izdužena, a diktirala ju je sama konfiguracija terena.
Markovo kale je 1948. proglašeno za kulturno dobro, a 1983. godine za kulturno dobro od velikog značaja.
Kako za Danas kaže Gordana Stojičić, arheolog-savetnik u Narodnom muzeju u Vranju, ova tvrđava izgrađena je u drugoj polovini 14. veka, preciznije u periodu oko Kosovskog boja.
„Tačna godina izgradnje ne postoji, jer, za sada, o tome nema pisanih izvora, ili bar do sada nisu iščitani i prevedeni. Tvrđava je ime dobila po junaku Marku Kraljeviću, tako bar kaže legenda. Reč ‘kale’ na turskom znači ‘grad, tvrđava, utvrđenje’, pa je, po narodnom predanju, nazvana Markovo kale ili Markov grad. U turskim se popisima pominje kao Vranjska tvrđava ili Tvrđava Vranje. Mada, naglasila bih da predanja nisu deo pouzdanih istorijskih izvora u stručnom tumačenju i radu, zato se i ne preporučuju, iako se mogu naći u beletristici“, govori Stojičić.
Kako objašnjava sagovornica Danasa, koja već skoro deceniju priprema monografiju o Markovom kaletu, Grad Vranje je pripadao istoimenoj srednjovekovnoj župi, a ovaj lokalitet nije dugo bio u rukama srpske srednjovekovne države.
„Već 1412. godine na tvrđavu u okolini Vranja bio je prvi udar, kada sultan Musa pokušava da je osvoji, tada bezuspešno. Ona je do te godine već bila sagrađena, što znači u periodu od oko 1390. do 1412. godine. Za sada, dakle, znamo da je sagrađena na prelazu iz 14. u 15. vek, najverovatnije tokom vladavine Despota Stefana Lazarevića. Markovo kale je utvrđenje koje Osmanlije nisu porušile. Tvrđava je bila nova, a možda su se i srpski ratnici predali, jer su, do tada, Osmanlije rušile samo utvrđenja u situacijama kada im je pružan otpor. Ovako se, doduše u razvalinama, tvrđava sačuvala do danas“, govori Stojičić, uz podsećanje da je Vranje od septembra 1427. do 31. januara 1878. bilo pod osmanskom vlašću, pa se tog datuma, 31. januara, slavi Dan grada kao simbol oslobođenja od turskog ropstva.
Prema njenim rečima, tokom arheoloških istraživanja u periodu od 1983. do 1994. godine, na Markovom kaletu otkriveno je „obilje keramičkog materijala, predmeta od metala, pronađene su kosti i staklo, a srednjovekovna zbirka sa ovog lokaliteta broji oko 500 predmeta“.
Na ovu tvrđavu danas turisti ne dolaze organizovano, jer „nije bezbedna i ne preporučuje se boravak većeg broja ljudi u isto vreme“.
„Tvrđava nije uređena za posetioce, takva je oduvek. Narodni muzej je nekoliko puta organizovao, uz obezbeđenje, posete tokom manifestacija Dani evropske baštine. Ali, upravo iz bezbednosnih razloga, izbegavamo da vodimo decu, koja sa svojim roditeljima obilaze ovaj spomenik kulture. Individualne posete dolaze u obzir, uz velike mere opreza, ali da u grupnoj ekskurziji dođu dva autobusa – to ne, veliki je rizik“, upozorava ova arheološkinja.
Ni ogroman turistički potencijal Markovog kaleta, smatra Gordana Stojičić, nije iskorišćen.
„Kako da bude iskorišćen kada su naši sugrađani tamo, u blizini staze kojom se penjete do bedema, napravili deponiju. JKP ‘Komrad’, dva puta godišnje od 2009, izbacuje po dva ili tri velika kontejnera sa smećem. Ima otpada, šuta, životinjskih kostiju… Godinama građani bacaju đubre u neposrednoj blizini prilazne staze“, ističe naša sagovornica.
Bez obzira što je, kako ona tvrdi, „jako mali broj istorijskih izvora“ vezan za Markovo kale, ipak je bio veoma interesantan za inostrane potopisce, u periodu od 16. do 19. veka, kasnije i za domaće istraživače.
„Najvažnije podatke dao je Feliks Kanic, austrougarski putopisac, još 1890. godine. Treba spomenuti i francuskog putnika, Žan Palern Forezjena, koji je prošao pored Markovog kaleta daleke 1582. godine. Sredinom 20. veka počeli su i naši istraživači da se bave utvrđenjem, ponajviše Milan Kašanin, Olga Zirojević, Aleksandar Stojanovski, Aleksandar Deroko i Ivan Zdravković“, ističe ona.
Ove godine, potvrdila je Stojičić, rađena su arheološka istraživanja na podgrađu Markovog kaleta, odnosno na definisanju Donjeg grada.
„U podgrađu je ove godine otkriven i prvi skelet, što se, tokom istraživanja u prošlosti, nije desilo. Podsetila bih da je iz pravca Carigrada, današnjeg Istanbula, preko Serdike, Sofije i Ćustendila, pored Markovog kaleta do Novog Brda prolazio put, takozvani Carski drum, koji se preko oblasti Poljanice kod Trstene odvajao prema Novom Brdu“, zaključuje Gordana Stojičić.
Nadležni bez odgovora
Na imejl-adresu Izabele Savić, članice Gradskog veća za turizam i kulturu, poslali smo pitanja na koja nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.
Najpre smi zatražili odgovor na pitanje u kojoj je fazi fazi izrada projektno-tehničke dokumentacije za izvođenje sanacionih i drugih radova na Markovom kaletu, premda je ova inicijativa pokrenuta još aprila prošle godine.
Zamolili smo većnicu da odgovori i kako lokalna vlast planira da reši problem deponije koja se prostire skoro do samog podnožja prilazne staze ka bedemu.
Pitali smo i kada možemo očekivati da se obezbedi ta prilazna staza, kako bi se smanjio rizik od potencijalnih povreda i nesreća, kao i kada možemo očekivati završetak svih planiranih radova, kako bi ovo utvrđenje bilo dostupno i otvoreno za turiste.
„Na mejl mi pošaljite pitanja, ali danas neću moći da odgovorim“, rekla je Savić za Danas.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
