Foto: Privatna arhivaPovreda obe ruke na radnom mestu, tri godine pre Olimpijskih igara u Sidneju, nije ga obeshrabrila da na njima ipak učestvuje i da po završetku takmičarske karijere postane trener u besplatnoj školi atletike za decu.
Poznati užički atletičar ovim sportom počeo je da se bavi 1984. godine u Atletskom klubu „Titovo Užice“. Pamti da je u školu i na treninge, koje nije propuštao, išao u istim patikama.
-To mi je tada jako teško palo. Zato danas u AK Užice radim na dobrovoljnoj bazi, bez novčane nadoknade. Tužno je videti talentovano dete iz siromašne porodice koje zbog novca ne može da trenira. Bar sport bi trebalo da bude besplatan – kaže Čeliković.
Klub za koji radi osnovan je 2004. godine i od tada deci obezbeđuje besplatne treninge, kao i sportsku opremu i putovanja na takmičenja.
– Ako je u pitanju novija oprema, deca je ostave narednoj generaciji. Teška su vremena, a mi pronalazimo načine da se mladi uključe u sport, koji je danas velika investicija – kaže užički paraolimpijac i objašnjava da je najniža cena članarine u školama sporta u Užicu oko 2.000 dinara, dok roditelji u Beogradu i Novom Sadu plaćaju i duplo više.
-Ako imaš dvoje dece, to je već 4.000 ili u slučaju većih gradova, od osam do 10.000 dinara. Na to dodajte novac za odlaske na takmičenja, sportsku opremu, kampove, pripreme. Ko sve to ne može da plati, mora svom detetu objasniti da se ne može baviti sportom koji voli, naglašava Čeliković prisećajući se da je 2004. godine u Užicu postojalo nekoliko desetina sportskih klubova.
-Sada ih ima 107. Klub je lako osnovati, za to su potrebna samo dva pojedinca. Ako 30 članova mesečno plaća po 2.000, to je 60.000 dinara. Ako se za klub iz gradskog budžeta dobije još 300.000 do 400.000 dinara, a deca sve plaćaju, to je već biznis. Približavanje sporta deci ne bi smelo da bude biznis – objašnjava Čeliković svoje motive za volonterski rad.
Ponosan je, kaže, jer je trenirao mnogo uspešnih takmičara, kojima uvek na početku karijere objašnjava da za dobre rezultate nije dovoljan talenat, već je neophodan i naporan rad.
– Primera radi, Milovan Trumbulović, Aleksandar Tripković, Ana Sekulić, Uroš Kutlešić, Tamara Mićević, Milica Žunić i mnogi drugi su vredni sportisti, koji su već posle 12 godine počeli da treniraju dva puta dnevno. Ujutru su ustajali u 6 časova, da bi na treningu bili u 6,30. Za decu su to veliki napori – priča Čeliković ističući da su priznanja koja sa mladim atletičarima donosi u Užice sa raznih takmičenja, danas njegova najveća motivacija.
Oglas za besplatnu školu atletike koji je prošle godine objavio na užičkim medijima, naišao je na oprečne reakcije.
– U današnje vreme, kada se sve plaća, svi misle da je reč o marketinškom triku. Ne veruju da nešto može biti besplatno, a kvalitetno – objašnjava ovaj atletski trener, čiji su takmičarski dani bili neuporedivo rasterećeniji od onih koji su usledili.
-Kad si takmičar treniraš, slušaš trenera i trudiš se da što bolje prođeš na takmičenju. Kad si trener, mnogo te boli glava. Moraš da upoznaš dete, pogodiš pravu vrstu treninga, podržiš ga na pravi način, priča Čeliković koji je obe ruke na radnom mestu povredio 1997. godine, tri godine pre Olimpijskih igara u Sidneju, za koje se pripremao.
– Proveo sam 84 dana u bolnici. Mnogo mi je bilo teško. Dok sam radio u Valjaonici bakra trenirao dva puta dnevno, nezavisno od toga da li sam bio u prvoj, drugoj ili trećoj smeni. Trenirao sam dok kolege doručkuju ili odmah posle treće smene – objašnjava svoju ljubav prema atletici.
– To je bio period kada sam se oženio, dobio dete i radio na ispunjenju norme za Olimpijske igre. Onda se desila povreda i sve se srušilo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Predaš se ili se boriš
Užički paraolimpijac i trener kaže da je brzo shvatio da postoje dva načina da nastavi život: da se preda ili da nastavi da se bori.
Njegov način odveo ga je na tri olimpijade: u Sidneju, Atini i Pekingu.
Učestvovao je na pet evropskih i četiri svetska prvenstva, sa kojih je u Užice doneo 11 medalja. Na njemu posebno važnim, Olimpijskim igrama u Sidneju, osvojio je 4. mesto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
