„Vasić nije radio sam, treba saslušati Selakovića i Vučića“: Sagovornici Danasa o statusu Generalštaba

Atanacković je komentarisao saznanje medija da je Inicijativa predloga da se sa zgrade Generalštaba – dela arhitekte Nikole Dobrovića i jednog od najznačajnijih primera brutalističke i modernističke arhitekture u bivšoj Jugoslaviji – skine zaštita kulturnog dobra, zavedena istog datuma i na istom papiru na kome je upisan zavodni broj pod kojim je Vasić zvanično podneo molbu za dobijanje stana, sa dodatnim kuriozitetom da pomenuta Inicijativa nije zavedena u elektronskoj pisarnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, već na istom onom papiru koji se tiče stambenog pitanja osumljičenog.

Sve ovo je učinjeno i istog datuma, 10. jula 2024. godine, dve nedelje nakon imenovanja Vasića za v.d. direktora Zavoda.

Podsetimo, Goran Vasić, v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, osumnjičen je za falsifikovanje Predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra ovog zdanja, što je u Tužilaštvu za organizovani kriminal i priznao, a povodom tog slučaja predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio da nema nikakvog falsifikovanog dokumenta.

– Ukoliko se potvrdi da je inicijativa za ukidanje statusa kulturnog dobra zgrade Generalštaba nezvanično vođena pod istim predmetnim brojem kao lični zahtev direktora Zavoda za rešavanje stambenog pitanja, to bi moglo predstavljati ozbiljno kršenje zakonske procedure, sa potencijalnim elementima krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja i službene dužnosti – kaže za Danas advokat Vladimir Terzić.

Prema njegovim rečima, takvo postupanje može ukazivati na krivična dela kao što su zloupotreba službenog položaja ili falsifikovanje službene isprave, u zavisnosti od konkretnih okolnosti i dokaza.

Kao i Atanacković, i Terzić smatra da je ovde jasno da direktor nije radio sam, nije postupao u sopstvenom interesu, već je sigurno postojao i podstrekač, kao i više pomagača. To je najvažnije utvrditi, dodaje.

– Odluka o zaštiti kulturnog dobra mora biti doneta u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, u transparentnoj i stručnoj proceduri. Svaki pokušaj da se taj status ukine bez poštovanja zakona može biti pravno ništav i podložan osporavanju pred nadležnim sudovima. Generalštab, kao objekat od izuzetnog istorijskog i arhitektonskog značaja, ne može biti predmet netransparentnog odlučivanja i političkog pritiska, jer to direktno ugrožava sistem zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji. Posebno ako je sve to učinjeno uz sumnju na ozbiljnu korupciju – ukazuje Terzić.

Atanacković ukazuje da je o ovom slučaju za Peščanik precizno pisala Aleksandra Davidov iz Zavoda za zaštitu spomenika. Naime, kaže Atanacković, Vasić je imao upravo tu nameru da zabašuri izdavanje dokumenta kojim se skida zaštita, kamuflirajući je ličnim zahtevom za rešavanje stambenog pitanja. On je 10. jula 2024. tražio, kako Aleksandra piše, blanko papir, sa zavodnim brojem i datumom.

– Ne znam kako je to moglo da prođe u praksi, ali Vasić je verovatno o tome dobio precizne instrukcije od svojih nalogodavaca iz vrha države – smatra Atanacković.

I on je saglasan da je najvažnije naći nalogodavce.

– Mislim da je to već sve jasno, da nema potrebe da se bavimo Vasićem koji je tu nastupio kao sitni kriminalac i falsifikator, sem što naravno da mora da za taj svoj težak prestup odgovara. Ono što je sada mnogo važnije jeste goniti njegove nalogodavce, odnosno one za koje bi se moglo osnovano sumnjati da su nalogodavci tog kriminalnog čina. Jedan je Nikola Selaković, koji je falsifikovanom dokumentacijom raspolagao i koji je Vasića postavio na mesto direktora Zavoda, drugi je Aleksandar Vučić, koji tvrdi da čovek koji je priznao krivično delo, to krivično delo zapravo nije počinio – ističe Atanacković.

Prema njegovim rečima, Selaković i Vučić bi morali da budu privedeni i saslušani, jer je reč o teškom krivičnom delu koje se naravno ne okončava tim falsifikatom, već podrazumeva lično bahaćenje, svejedno da li prodajom ili poklanjanjem, no svakako namerom rušenja kulturnog dobra, odnosno spomenika kulture.

– Takođe, i sama namera da se na mestu Dobrovićevog Generalštaba, u neposrednoj blizini Vlade Srbije, sedišta Vojske Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, tačnije u samom političko-bezbednosnom središtu prestonice, nešto poklanja ili prodaje i obezbeđuje prostor za masivnu gradnju, i to jednoj kompaniji čiji je vlasnik porodica aktuelnog predsednika druge države, predstavlja ugrožavanje bezbednosti Srbije, i takvu nameru može da ima samo neko ko se ili aktivno bavi izdajom nacionalnih interesa ove zemlje ili su mu interesi ove zemlje potpuno nevažni, što je jednako čin izdaje – konstatuje Atanacković, aludirajući na potencijalnu nameru Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, da na mestu Generalštaba izgradi hotel.