Za i protiv Otvorenog Balkana 1

Omer Karabeg:
Aleksandar Vučić i vaša stanka gospodine Šormaz snažno se zalažu za Otvoreni Balkan. Koje su, po vama, prednosti tog projekta?

Dragan Šormaz: Da pomenem samo jedan primer. Kad kamion krene iz Albanije za Srbiju, on na graničnim prelazima ne čeka duže od pet minuta. Pričamo o specijalnim vezama Republike Srpske i Srbije, a kamioni iz RS čekaju po nekoliko sati da uđu u Srbiju. OB je širi od Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA). To je inicijativa koja ide u pravcu Berlinskog procesa o saradnji zemalja Zapadnog Balkana koji je zamišljen 2014, ali nikad nije zaživeo. Ne smatramo da je OB zamena za Evropsku uniju, želimo da što bolje ekonomski funkcionišemo do dana kad postanemo članice EU.

Karabeg: Vi ste, gospodine Vlahoviću, protiv OB?

Miodrag Vlahović: Ne vidimo benefite za našu zemlju, pa ne želimo da gubimo vrijeme baveći se nedefinisanim konstrukcijama koje dolaze iz zemalja koje su mnogo dalje od EU nego Crna Gora. Ne želimo da izmišljamo toplu vodu kad je ona odavno izmišljena, da gazimo po novim mostovima, a stare nismo ni upotrebili. Nisam susrio evropskog diplomatu koji ima pozitivan odnos prema OB. Dobro se sjećamo da je ta priča počela negdje 2016/17, onim trojnim pregovorima Mogerini – Tači – Vučić, kad se razgovaralo o promjenama granica. Potom smo imali Mini Šengen prema kome je CG imala dobronamjeran, ali uzdržan stav jer smo željeli da vidimo što to zapravo znači, čemu to služi i kakve mogu biti posljedice. Što se tiče kamiona i prelaska granica, mi i danas imamo propopulzivne granice za onoga ko želi da se ponaša u skladu sa pravilima CEFTA. A što se tiče tržišta i naše orijentacije, CG nije zemlja koja ima posebne trgovinske odnose sa Bjelorusijom i sa Ruskom Federacijom. To ima jedna druga zemlja. Gospodin Šormaz kaže da je već dokazano da OB funkcioniše, da tu ima nekih benefita. Ništa tu nije dokazano.

Šormaz: Dokazano je na mnogo nivoa. Koliko samo albanskih radnika radi na građevinama u Beogradu, koliko je samo IT stručnjaka otišlo u Albaniju da radi. Ko je mogao da zamisli da će se građani između Srbije i Albanije kretati bez pasoša samo sa ličnim kartama? Ko je mogao da zamisli da će prošle godine više od 200.000 ljudi iz Srbije da letuje u Albaniji…

Vlahović: Vi pričate o benefitima, a mi to već odavno imamo sa Albanijom.

Šormaz: Nisam čuo predsednika Vlade CG da je svima u Briselu poručio da bi trebalo da imaju razumevanja za Srbiju i njenu poziciju u sadašnjim okolnostima što je ovih dana uradio predsednik Vlade Albanije. To je gest regionalne saradnje i pomirenja o čemu stalno pričamo… Zvaničnici Stejt departmenta kažu da podržavaju OB. Vi kažete da ima nedefinisanih stvari. Šta je nedefinisano? Nedavno su u Ohridu potpisana četiri nova memoranduma, među kojima je i sporazum o nostrifikaciji diploma.

Vlahović: Mi izražavamo zadovoljstvo i smatramo da je dobro što Srbija i Albanija popravljaju svoje odnose. Čak i to da mogu da putuju iz jedne u drugu zemlju sa ličnom kartom. Mi to odavno imamo. U Skadar idem s ličnom kratom. Ali meni priča o OB liči na nametanja jednog obrasca, vrijednosti i ciljeva koji su relevantni za Srbiju.

Karabeg: Znači li to da vi smatrate da je OB dobar za Srbiju, ali ne i za celi region?

Vlahović: Da, uz izvjesnu simplifikaciju upravo je tako. Svako se zalaže za one političke ciljeve koji su mu najbliži. Mi to poštujemo, ali imamo legitmno pravo da se pozicioniramo na način da ne ugrozimo našu evropsku agendu… Dobro je što Srbija uspostavlja dobre odnose sa Albanijom, ali teško da tu može da se radi o pomirenju kad istovremeno imate takve odnose Srbije sa Republikom Kosovo. Nisam vidio da u Srbiji postoji velika gorljivost i zainteresovanost da Kosovo uđe u OB kao ravnopravan subjekt.

Šormaz: Mi na Kosovo ne gledamo kao na Republiku Kosovo kao što vi kažete. Vrlo dobro znate da je to za nas Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Tako je i po Rezoluciji 1244. Uostalom, pristupanje KiM CEFTA ugovoru potpisale su Ujedinjene nacije, a ne Republika Kosovo. Mi danas imamo dijalog sa njima koji je odvojen od OB. Inače, ne znam zašto ste malopre pominjali Mogerini, Tačija i Vučića kad to nema nikakve veze sa OB.

Vlahović: Šta je novi njemački kancelar Šolc rekao Kurtiju, Vučiću i Lajčaku početkom prošlog mjeseca na sastanku u Berlinu. Je li pominjao OB ili je govorio o Berlinskom procesu?

Šormaz: Govorio je o Berlinskom procesu i to nije sporno. Ali su zato ambasadori EU u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Albaniji, kao i ambasador SAD, bili na samitu OB u Ohridu. Što se se mene tiče, CG ne mora da bude deo OB. Mi sve pozivamo da budemo zajedno. Istraživanja javnog mnjenja u S. Makedoniji govore da Srbiju smatraju najvećim prijateljem i komšijom broj jedan. To je rezultat ponašanja Srbije za vreme korone, a i OB je doveo do toga.

Vlahović: Srbija je u OB iz interesa koji su legitimni. Albanija takođe ima svoj interes. S. Makedonija je takođe procijenila da joj to odgovara u sadašnjoj situaciji kad postoji ova nesrećna i pogrešna blokada Bugarske. Međutim, OB je krajnje dubiozna i problematična inicijativa zbog toga što se nameće zajedničko tržište i oblici saradnje koji odgovaraju onima koji su daleko od Evrope i koji nemaju šanse da budu tamo u sagledivoj budućnosti. Nama u CG se to čini kao velika investicija u nepoznato, kao gubljenje vremena u situaciji kad imamo aposlutno druge prioritete.

Karabeg: Kakva je sudbina OB?

Vlahović: Uz puno poštovanje želje Srbije da dominira regionom, CG nema interes da bude u bilo kakvoj situaciji koja bi našu evropsku perspektive učinila zavisnom od nečijih tuđih situacija uključujući i srpsku.

Šormaz: Pojedine političke partije u CG zalažu se protiv OB zato što Srbija, navodno, želi da dominira na Balkanu – privredno i na svaki drugi način… Mi samo želimo dogovor, mir i napredak celog regiona i što skoriji ulazak svih u EU.

Vlahović: To se zove Berlinski proces i CEFTA.

Šormaz: Samo što Berlinski proces nikako da zaživi.

Vlahović: A ni Otvoreni Balkan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.