Foto FoNet Marko DragoslavićOd početka godine u mnogim gradovima u Srbiji golim okom se vidi koliko je vazduh zagađen. Agencija za zaštitu životne sredine navodi da je u čak 13 mesta zabeleženo prekoračenje PM čestica od početka nove godine, a kao jedan od razloga prekomernog aerozagađenja ističu se vremenske prilike.
Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević kaže međutim da je zagađenje veliko jer je veliki broj izvora koji emituju ogromne količine zagađujućih materija – od individualnih ložišta preko velikih postrojenja do saobraćaja.
Vremenske prilike, kako navodi, zagađenje čine vidljivijim. Pri tome, visoke temperature i dani bez vetra tokom zime nisu više neobične pojave već nešto što se sve češće može očekivati.
– Ovakvi vremenski uslovi, kada nema vetra, kada je kratak dan, omogućavaju da sve emisije koje se dešavaju ostaju u vrlo tankom sloju atmosfere, i na taj način postojeće zagađenje čine očiglednijim – objašnjava prof. Đurđević.
Objašnjavajući ogromne koncentracije PM čestica u vazduhu Agencija za zaštitu životne sredine navodi i da individualna ložišta i toplane toplotne snage manje od 50 megavata, na godišnjem nivou u najvećoj meri doprinose ukupnoj emisiji PM 10 i PM 2,5 suspendovanih čestica.
Profesor Đurđević kaže da se ovakvim objašnjenjem prikrivaju stvarno stanje stvari i drugi uzroci ogromnog aerozagađenja u Srbiji.
On objašnjava da u vazduhu postoje primarne PM čestice, koje direktno emituju izvori zagađenja, i sekundarne PM čestice, koje nastaju naknadno tokom određenog vremenskog perioda iz zagađujućih gasova koji su dospeli u vazduh.
Na mernim stanicama ne može da se napravi razlika koliko je primarnih a koliko sekundarnih PM čestica, već se sve zajedno mere.
Profesor Đurđević kaže da pojedina istraživanja iz sveta pokazuju da u situacijama ekstremnog prekoračenja vrednosti PM čestica većina njih je sekundarna a ne primarna.
– Formiranje sekundarnih PM čestica je lakše i učestalije pri vremenskim uslovima kakve trenutno imamo. Kada nema vetra, kada je malo veća vlažnost, kada ima sunca u toku dana, gasovi se lakše konvertuju u čestično zagađenje. Treba znati da naše termoelektrane emituju neprihvatljivo velike količine sumpor-dioksida. Nekoliko termoelektrana u Srbiji emituje količine SO2 kao skoro sve termoelektrane u Evropi. Kada bi funkcionisali sistemi za odsumporavanje, kao što bi trebalo, kada bi se smanjila emisija SO2, to bi imalo ogroman efekat na aerozagađenje. To potvrđuju i procene da bi smanjenje emisija SO2 smanjilo broj prekovremenih smrti usled aerozagađenja za četvrtinu odnosno za preko dve hiljade – kaže sagovornik Danasa.
On ističe da kada se pravi plan kvaliteta vazduha on se mora praviti tako da se postigne da i pri najnepovoljnijim vremenskim uslovima zagađenje ostaje u dozvoljenim granicama.
– Kada bi stalno duvala košava, onda nam ne bi ni trebao nikakav plan da se smanji aerozagađenje. Mi ćemo imati toplo vreme i malo vetra sve češće tokom zime. To je nešto na šta mora da se računa. Već sada vidimo da se takve nepovoljne vremenske prilike dešavaju jednom, dva puta mesečno, i tada imamo situacije sa ekstremnim zagađenjem – navodi profesor Đurđević.
Agencija za zaštitu životne sredine navela je da su prekoračenja PM čestica zabeležena u Beogradu, Smederevu, Valjevu, Kragujevcu, Kosjeriću, Popovcu, Čačku, Užicu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Pirotu i Pančevu.
Ovi gradovi su i prošle godine imali česta prekoračenja graničnih vrednosti PM čestica. Prema podacima xEco aplikacije, u Užicu je prekoračenje PM10 čestica zabeleženo čak 160 dana, u Popovcu 146 dana, u Valjevu 144 a u Novom Pazaru 141 dan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
